Izvor: Politika, 12.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajati špageti za naivne strance
Sve je bilo lepo dok nije stigao račun, u kojem je svaka stavka koju su "samo probali" naplaćena po punoj ceni
Kada je mlada Britanka stigla u Rim da tamo provede nekoliko meseci, skupo je platila neodlučnost šta da poruči u restoranu na Trgu pjaca del popolo, gde je sela s prijateljima. Konobar im je ljubazno rekao da će im doneti nešto da probaju i malene porcije su počele da stižu jedna za drugom. Sve je bilo lepo dok nije stigao račun, u kojem je svaka stavka koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su "samo probali" naplaćena po punoj ceni.
Iskorišćavanje turista nije mnogo iznenađujuća pojava, ali Rimljani imaju svoj način. Svakom turisti u italijanskoj prestonici dobro je poznat taj neprijatan osećaj i sasvim su svesni da Italijani ne daju tri evra za mali kapućino ni četiri evra za korpu hleba koju nisu naručili, piše novinar "Njujork tajmsa" u reportaži iz Rima.
Sumnje u pogrešno sabran račun često se ispostave kao osnovane, a to priznaju i restorateri u trenucima iskrenosti. Možda je reč o 30 centi više za espreso, "dodatku" od pet evra za flašu skupocenog vina ili korišćenju namirnica lošijeg kvaliteta.
Iako naravno nezakonito, zakidanje turistima je sasvim u skladu sa ozloglašenim italijanskim radom na crno. Neka istraživanja pokazuju da se 30 odsto italijanske ekonomije obavlja "ispod žita".
Ove sitne prevare možda nisu na nivou višemilionskih malverzacija u Parmalatu, mlekarskom gigantu, ali se obavljaju isto tako vešto. Čudna matematika na računu, razlike u cenama na engleskom i italijanskom meniju ili čak ta besmislena razlika u ceni kafe ako vam je donesu za sto ili ako je pijete za šankom.
Toni Busi, koji već 22 godine vodi ugledni restoran "Hostarija del Moro" zna kakvim se trikovima služe gostioničari. Po njegovim rečima, to izgleda ovako: beskrupulozni konobar će naznačiti da je pastu karbonara naručio stranac, a ne Rimljanin. U kuhinji se onda sprovode svi mogući trikovi za smanjenje troškova – od razređivanja preliva i korišćenja ranije skuvane testenine do zamene namirnicama lošijeg kvaliteta ili čak onim jučerašnjim. Pravi Rimljanin bi takvu verziju odmah bacio konobaru u lice, kaže Busi.
Jedan kanadski kuvar, koji je godinama radio u restoranima i hotelima po celom Rimu, kaže da je ovakvo ponašanje deo italijanske psihe. Italijani veoma drže do svoje kulture, zbog čega su divni. Ali neki Rimljani potcenjuju turiste i prevare pravdaju činjenicom da je biti uslužen jedna vrsta privilegije.
Grad ima inspekcijsku jedinicu za ugostiteljstvo, ali pošto samo 100 inspektora patroliraju hiljadama kafića, barova i restorana, ostaje mnogo mesta za izvrdavanje propisa, posebno kad se zna da Rim godišnje poseti oko 16 miliona turista.
Većina restoratera zna za ovaj "porez za strance", ali nijedan nije hteo da potvrdi da praksa postoji u njegovom objektu. Fabio Masimo Bonđani, koji je nedavno otvorio restoran u blizini čuvene fontane Trevi, ubrzo je imao posetu inspektora koji su mu rekli da ne sme da ima dve verzije jelovnika (na engleskom i na italijanskom), što je, iako zgodno za strance, zgodno i za vlasnike da "muljaju" sa cenama.
Turisti jedino mogu da obrate veću pažnju i da izoštre čulo ukusa. Ako im je neka uteha, ni domaći gosti nisu uvek pošteđeni. Kjara Baso, iz Mantove, platila je "turističku cenu" kafe samo zato što ima akcenat sa severa Italije.
J. K.
[objavljeno: 12.08.2006.]
.jpg)
