Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bahati trovači
Srbija se ovog leta suočila sa nekoliko ekoloških incidenata u kojima su stradale ribe, šume i prirodna dobra koja se nalaze pod zaštitom države i Uneska.
U protekla dva meseca u vodama desetak reka (Svrljiški i Beli Timok, Despotica, Južna Morava, Skrapež, Rasina, Toplica, Lepenica, Begej, Moravica) uginulo je više od 20 tona riba. U kombinaciji sa letnjim visokim temperaturama i niskim vodostajem reka pojedini incidenti, poput pomora ribe u Toplici četiri puta zaredom, prerasli su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u pravu katastrofu. Šumski požari, izazvani i ljudskom nemarnošću, progutali su 19.000 hektara šuma, livada i pašnjaka.
Trenutno jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji jeste i prečišćavanje otpadnih voda. Jer, do uginuća ribe došlo je na mestima gde se otpadne i industrijske ili kanalizacione vode ulivaju u reke.
Sve ovo jasno govori o vrlo niskom nivou svesti ljudi o potrebi očuvanja prirode i ekološke ravnoteže na planeti.
Uprkos tome što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine privremeno zabranilo rad pojedinih preduzeća, oni su, ne trepnuvši, nastavili proizvodnju, još više zagađujući reke, sa obrazloženjem da "do njih još nikakvo rešenje nije stiglo". Ta bahatost javno prozvanih rukovodstava fabrika trovača najbolje se vidi na primeru reke Toplice gde je četiri puta uzastopce došlo do pomora ribe i to svega za nekoliko dana. Za trovače poput ovih, zakoni postoje, ali samo na papiru. Kazne su minimalne, a sudski postupci se odlažu unedogled.
Slična priča je i sa divljom gradnjom u prirodnim dobrima, gde je već izgrađeno na hiljade vikendica, višespratnica i hotela. Ova bahatost je uzela toliko maha da graditelji više ne zaziru ni od koga. Velelepni dvorci niču pored samih izvorišta pitke vode. Pojedini moćnici koji grade vile na prirodnim dobrima koja uživaju posebnu zaštitu ignorišu i zakone i institucije sistema. Pored toga što ne poštuju republički, odnosno javni interes proglašen Prostornom planom Srbije, ignorišu i uredbe Vlade Srbije o zaštiti pojedinih prirodnih dobara, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o nacionalnim parkovima, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o vodama, Zakon o šumama... Nažalost, do sada niko nije snosio posledice zbog svog bahatog odnosa prema prirodnoj baštini.
Iskustva drugih zemlja jasno pokazuju da se ekološki incidenti koji se dešavaju zbog nemara i javašluka najbolje leče efikasnim sudskim procesima i visokim kaznama. Zato bi i na naše kazne od 5.000 dinara trebalo dodati nekoliko nula. Ko zagadi - mora i da plati desetostruko veću kaznu nego što je to sada slučaj. Da ne govorimo o tome kako zbog ovakvih ekoloških incidenata u drugim zemljama padaju vlade i ministri podnose ostavke.
Ali, u ovoj priči nisu jedini krivci oni veliki i moćni. Treba krenuti i od sebe. Moramo očistimo najpre svoje dvorište, pa onda upreti prst u druge. Ako ne zbog nas, ono zbog generacija koje dolaze.
[objavljeno: 25/08/2007]
