Izvor: Politika, 02.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bah i Skarlati u ubogoj ćerpičari
Mladi harmonikaš Bojan Čubra, dobitnik brojnih priznanja, živi od 6.000 dinara, sa majkom i nepokretnim dedom i babom, u trošnoj kući koja prokišnjava i nema grajanje
Sremska Mitrovica – Milda Kuzminac, direktorka Muzičke škole "Petar Kranjčević" u Sremskoj Mitrovici, poslala je na više adresa molbu za novčanu pomoć, kako bi učenik sedmog razreda Bojan Čubra i nastavnik Milorad Šaponja otišli na prestižno međunarodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << muzičko takmičenje u italijanskom gradu Kastelfidardo. Isti problem Muzička škola imala je i pre dve godine. Čubra i Šaponja su tada ipak nekako otišli u Italiju – i vratili se sa zlatnom medaljom.
Bojan se sada takmiči kao srednjoškolac, jer je već završio prvi razred srednje muzičke škole, odsek harmonike. Za jednu godinu završio je i sedmi i osmi razred osnovne škole i ranije pošao u srednju. Direktorka škole moli za 80.000 dinara za Bojana, jer mladi harmonikaš ne raste u imućnoj porodici. Naprotiv, priča o Bojanu Čubri ima svoju i zvezdanu i tamniju stranu.
Kada je pre dve godine pisao Ministarstvu prosvete, moleći da mu se pomogne u kupovini harmonike, Bojan je sažeto prikazao svoju situaciju. Živi sa mamom Dragicom Ilić, od njene invalidske penzije od 6.000 dinara, bolesnim dedom i babom, koji nisu pokretni bez kolica. Stanuju u trošnoj kući od ćerpiča, u kojoj je leti podnošljivo, a zimi baš teško. Kuća nema grajanje, pa krevete pred spavanje zagrevaju flašama tople vode. Kad je kiša, podmeću posude, jer krov prokišnjava.
Bojan ministru nije opisivao svoju kuću da bi od Ministarstva tražio rešavanje stambenog pitanja. Sada mu je pomoć potrebna samo za dobar instrument i za odlaske na takmičenja. Ono "zlato" u Italiji, kao i desetine drugih nagrada na domaćim takmičenjima, Bojan je zaslužio svirkom na staroj harmonici. Svojim raskošnim talentom, uz instrukcije nastavnika Milorada Šaponje, uspeva da i iz stare harmonike izvuče najlepše tonove, a šta bi tek mogao da ima bolji instrument...
Na sreću, Bojan nije uzalud pisao ministarstvu i pokrajinskom nadležnom sekretarijatu, pa sada svira na "pravoj" harmonici, a nagradama, koje više i ne broji, vraća za sve što je u njega uloženo. Pored ostalih, nosilac je i nagrade koju dodeljuje Fond za mlade talante Srbije, nagrade Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, četiri puta uzastopno dobio je Svetosavsku nagradu opštine Sremska Mitrovica...
Bojan nastoji da u svemu stigne na sam vrh u svom uzrastu. Brzo i lako uči strane jezike, ni u jednom predmetu ne zna za drugu ocenu osim odlične.
– Siromaštvo jeste teško, ali nipošto nije sramota biti siromašan. Siromaštvo ti je samo dodatni teret, pa izgleda kao kad u nekoj trci daješ foru svojim rivalima. A rivali nemaju pojma da su dobili fore – kaže Bojan za naš list.
Najlepši trenuci u Bojanovom životu su sati vežbanja. Kad vežba, u njegovu ćerpičaru na Bosutskom putu, ulici na krajnjoj sremskomitrovačkoj periferiji, ulaze Bah, Skarlati, Angelis, Pjacola i drugi bogovi muzičkog Olimpa, pa mu se čini da zvezde padaju po ćerpičari.
Dragorad Dragičević
[objavljeno: 02.08.2007.]
