Izvor: Politika, 05.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Badnjak na ognjištu, čeljad na broju
Najviše narodnih običaja i verovanja utkano je u proslavljanje Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika, kada se svađe stavljaju na stranu, stari dugovi vraćaju, a porodice okupljaju
„Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresa prozore. Sa ulice dopire oštar bat novih cipela. Više moje glave, do jastuka, poređane haljine i preobuka, od kojih me zadahnjuje miris na čistotu i novo. Ispod ikone puckara kandilo, miris od tamjana sobu puni. A soba topla, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oribana, meko nameštena i ututkana...” Kao u pripoveci Bore Stankovića, u mnogim domovima svanuće božićno jutro, dan najradosnijeg hrišćanskog praznika, kada će se neki možda ponoviti novim cipelama, jer valja se, kažu, za Božić ponoviti, domaćini će ispuniti sobu mirisom tamjana, dok će se domaćice potruditi da kuća „blista”, a trpeza bude bogata. Mnogobrojni običaji kojima se proslavlja dan Hristovog rođenja, 7. januar po gregorijanskom, odnosno 25. decembar po julijanskom kalendaru, čuvaju se vekovima, pa iako moderno vreme ostavlja na njima svoj trag, cilj im je isti: da godina bude rodna, čeljad zdrava, da domaćinstvo raste i da se radost, svetlost i čudo Božića prenesu na sve dane u godini.
Proslavljanje Božića počinje dan pre Hristovog rođenja – na Badnji dan. Naziv se dovodi u vezu sa staroslovenskim glagolom bad koji znači bdeti, a da je bdenja u iščekivanju Hristovog rođenja i bilo, potvrđuju pojedini zapisi etnologa koji svedoče o tome da je uoči Božića malo ko spavao. Većina običaja vezana je za veče, domaćini su ponegde noću čuvali badnjak koji se palio na ognju, a domaćice su bile na oprezu jer je položajnik mogao da dođe i odmah posle ponoći.
Za badnjak se bira mlado cerovo ili hrastovo drvo, ponegde je to bor ili jela, a u primorskim krajevima može biti i lovor ili maslina. On simboliše drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus rodio, a nagoveštava i drvo Krsta Hristovog. Rasprostranjeno je verovanje da badnjak treba da se seče ukoso, sa istočne strane, sa tri snažna udarca, a ako se ne poseče treba ga uvrtati dok se ne odvoji od stabla. Unosi se u kuću na Badnje veče zajedno sa pečenicom i slamom koja se prostire po podu. Domaćice u nekim krajevima u slamu stavljaju bombone, voće, orahe i sitne poklone za decu, negde se i sofra postavlja na slami ili se snop stavlja na sto gde je postavljena trpeza za Badnje veče. Na jugu Srbije postojalo je verovanje da će devojke i momci koji prespavaju na toj slami usnuti budućeg bračnog druga.
Pre večere, obavezno posna trpeza se okadi, ukućani se pomole Bogu, u nekim krajevima seče se kolač i pali božićna sveća za koju se veruje da je ne valja gasiti duvanjem, već se „umiruje" hlebom natopljenim vinom. U okolini Niša zabeležen je običaj da se pre jela svi ukućani istovremenono izuvaju, najčešće na znak koji da domaćin. To se radi da bi se pilići istovremeno izvodili, žene brzo porađale, krave telile, ovce jagnjile. U nekim selima smatra se da je dobro kome se obuća poklopi, dok se to u drugom mestima tumači kao loš znak.
Da bude srećno i berićetno
Na dan Hristovog rođenja rano ujutru zvone zvona na svim pravoslavnim hramovima, a vernici se umoljavaju da se uzdrže od ustaljenog običaja da rođenje Bogomladenca pozdravljaju pucanjem prangija. Na svečanu Božićnu liturgiju valja obući nešto novo, a crkveni oci podsećaju da je nafora koja se prima posle liturgije i svetog pričešća prvo što treba okusiti na Božić. Poseban gost koga sa radošću iščekujemo u našim domovima jeste položajnik za koga se veruje da donosi sreću u kuću za celu godinu. U većini krajeva, Hercegovini ili Crnoj Gori, na primer, verovalo se da položajnik mora da bude muško, ali se u nekim selima oko Niša u ovoj ulozi obavezno pojavljivala žena. Pravoslavcima oko Mostara kao položajnici neretko su dolazili komšije muslimani, a na jugu Srbije Romi. Iako položajnik može biti i namernik, onaj ko prvi dođe u kuću, najčešće se on ipak pozivao, a ponegde i pažljivo birao – gledalo se da bude mlad, zdrav, „srećne ruke”, sa oba živa roditelja... Neke domaćine godinama bi polazio isti gost i smatralo se da položajnik ne valja često da se menja. Položajnik bi na ognjištu džarao vatru uz reči „Koliko varnica toliko parica, jaganjaca, kravica..." čime bi prizivao sreću i blagostanje u kuću domaćina. Domaćica ga je obavezno darivala – čarapama, šalom, kolačem, voćem. Položajnik je obično jedini gost jer se na Božić ne ide nikome u posete, a porodica je na okupu.
Na trpezi je mrsno jelo, a domaćice se trude da ona bude što bogatija. Pre ručka obično se pali sveća i čitaju molitve, a onda se lomi česnica koja ima onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će biti srećan onaj koji u svom parčetu pronađe paru koju je domaćica umesila u česnicu. U nekim krajevima, u svakom parčetu, osim pare, stavljaju se i druge stvari koje simbolišu zdravlje, kuću, stoku, pa se veruje da će onaj ko dobije dren, na primer, biti zdrav cele godine, ko izvuče seme bundeve imaće dosta svinja, a ko dobije drvce gradiće kuću.
Božić se slavi najčešće tri dana, a drugi i treći dan odlazi se u posetu prijateljima i rodbini. Badnjak i slama iznose se iz kuće 9. januara, na Svetog Stefana, i stavljaju se na voćke, u vinograd, pored drveta, a značenje je uvek isto – da obezbedi rodnu godinu.
Valja se... ne valja se...
Poduži je spisak radnji za koje se u narodu veruje da ih valja ili ne valja činiti na Badnji dan i Božić. Na Badnji dan, na primer, valja sve pozajmljene stvari i dugove vratiti, za badnju večeru, treba pripremiti neparan broj jela, a pucketanje lišća na badnjaku prilikom loženja tumači se kao dobar znak. Tog dana valja posaditi neku biljku jer se veruje da će se ona sigurno primiti. Na Božić valja raditi one stvari koje su nam tokom godine zadavale problema, da bismo ih u narednoj godini lakše savladali. Valja se da se položajnik ogrne guberom da bi bio deblji skorup na kajmaku, a u nekim krajevima veruje se da se je dobro izmaći stolicu na kojoj on sedi kako bi se sreća zakovala za kuću. Postoji i narodno verovanje da je dobro da Božić bude oblačan jer to nagovešćuje dobru godinu, pa ima i poslovica „Bolje Božić kužan, nego južan". Ne valja se tokom božićnih praznika svađati ni decu tući, od Božića do Svetog Stefana ne valja ni da se kuća čisti, a u Vojvodini veruju da za vreme božićnih praznika ne valja lupati na vrata da ne bi kokoške lupale jaja. Takođe, treba voditi računa da pri sečenju badnjaka on ne padne ni na jedno drugo drvo, a na ovaj dan ne valja pozajmljivati nikom ništa da se ne bi cele godine razvlačile stvari iz kuće.
-----------------------------------------------------------
Artemije: Kosovo je naš neotuđivi identitet
„Kada bismo, nedaj bože, izgubili Kosovo, prihvatili i priznali njegovo odvajanje od Srbije, Srbije više ne bi bilo, pa ni nas Srba kao naciona. Kosovo je naš neotuđivi identitet, naša lična karta, bez koje ne bismo bili prepoznatljivi”,navodi u božićnoj poslanici episkop raško-prizrenski Artemije.Rođenjegospoda Isusa Hrista, „najvažniji događaj od stvaranja sveta”, „najsudbonosnija revolucija i bunt čoveka protiv svakoga greha najpre u sebi pa onda i oko sebe”, obeležava se zbog bezbednosne situacije i „getoističkog” načina života na Kosovu drugačije nego u drugim delovima Srbije, pa „stanovništvo ne može slobodno da ode ni po badnjak”, piše episkop Artemije.
„No i u takvim (ne)prilikama ništa ne može da pomuti unutrašnju radost koju donosi sam praznik Božića, te se i danas na Kosovu i Metohiji Rođenje Hristovo slavi i dočekuje po tradicionalnom srpskom običaju”.
J. Beoković
[objavljeno: 06/01/2009]
.jpg)
