Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jan.2013, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bačević: Neće biti zaduživanja za kanal Beograd - Solun
BEOGRAD -
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević izjavio je danas da se Srbija neće zaduživati za kanal Beograd-Solun, već da će, kada dođe vreme, za njegovu izgradnju biti pronađen model finansiranja, saopštilo je Ministarstvo.
Bačević je za Kineski međunarodni radio rekao da bi kanal Beograd-Solun bio od višestruke važnosti za Srbiju.
On je istakao da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić tokom susreta sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << predstavnicima Grčke i Makedonije pominjao izgradnju tog kanala i da zvanični razgovori sa te dve zemlje tek predstoje.
Bačević je u zvaničnoj poseti Kini od 21. januara, a njegova poseta je, kako je izjavio, isključivo vezana za prostorni plan Republike Srbije.
Najavljeno je da će Bačević danas i u subotu obići grad Ji Čang i najveću hidrocentralu na svetu "Tri klisure" na reci Jangce.
Vlada Srbije je juče ovlastila ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića da sa kineskom državnom kompanijom potpiše protokol o razumevanju za izradu studije opravdanosti izgradnje plovnog kanala na reci Moravi kroz Srbiju.
Kako se navodi u saopštenju sa sednice Vlade Srbije, Bačević je ovlašćen da u ime Vlade potpiše taj protokol sa kineskom državnom kompanijom "Čajna Kečoup grup" (China Gezhouba Group Corporation).
Bačević je u jednonedeljnoj poseti Kini radi prelimirarnih pregovora o projektu plovnog kanala od Dunava do Egejskog mora, kroz reke Moravu i Vardar. Ministar bi trebalo i da razgovara o nacrtu protokola o razumevanju sa "Čajna Kečoup grup".
Ministarstvo saobraćaja: O kanalu nakon izrade studije
Pomoćnica ministra saobraćaja Srbije Mirjana Trifunović kazala je danas da se o uticaju izgradnje plovnog kanala Beograd-Solun na rečni saobraćaj ne može govoriti pre izrade studije izvodljivosti za taj projekat.
"Tek treba da se uradi studija izvodljivosti koja će pokazati isplativost plovnog kanala koji će povezati Beograd i Solun", kazala je ona agenciji Beta.
Trifunovićeva je kazala da zvanični statistički podaci o obimu rečnog saobraćaja u Srbiji za 2012. godinu još nisu obrađeni, a da je u 2011. godini prevezeno 2,15 miliona tona robe.
Vlada Srbije je ovlastila je 24. januara ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića da sa kineskom državnom kompanijom potpiše protokol o razumevanju za izradu studije opravdanosti izgradnje plovnog kanala na reci Moravi kroz Srbiju.
Kanal bi povezao Srbiju, Makedoniju, Grčku, Podunavlje, Srednju Evropu. To bi doprinelo razvoju saobraćaja i energetike, a, uz izgradnju sistema za navodnjavanje duž Morave, poboljšali bi se uslovi za poljoprivredu.
Ministarstvo je spremno da do polovine 2013. godine pripremi dokumentaciju za prostorni plan kanala, uz infrastrukturne objekte.
1.680 kilometara unutrašnjih vodnih puteva
Prema podacima sa sajta Ministarstva saobraćaja, od 36.000 kilometara evropske vodne mreže u Srbiji se nalazi 1.680 kilometara unutrašnjih vodnih puteva.
Rečni saobraćaj u Srbiji čini 6,7 odsto ukupnog obima saobraćaja, navodi se na sajtu Ministarstva i ocenjuje da to svedoči da Srbija u tom segmentu bitno zaostajemo za zemljama EU, u kojima je vodni transport zastupljen sa oko 15 odsto.
Navodi se i da je u registar brodova unutrašnje plovidbe u Srbiji upisano oko 900 plovila.
Srbija ima 50 registrovanih brodarskih kompanija sa oko 400 plovila u upotrebi, ali je stanje rečne flote loše zbog prosečne starosti plovila od oko 40 godina i tehnološke zastarelosti. Najveća domaća brodarska kompanija Jugoslovensko rečno brodarstvo poseduje 213 plovila.
Domaći putnički linijski transport nije razvijen, navelo je Ministarstvo, ali broj putničkih brodova pod stranom zastavom, koji pristaju u domaće luke se svake godine povećava.
Godišnje pristane oko 500 putničkih brodova koji prevezu oko 100.000 putnika.
Srbija trenutno ima 11 luka i pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj. Prema podacima iz Master plana za unutrašnji vodni transport, za modernizaciju rada luka neophodno je oko 300 miliona evra.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
