Izvor: Večernje novosti, 22.Sep.2012, 01:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Babušnica: Teško oboleloj deci potrebna pomoć
UDRUŽENJE žena „Lužničke rukotvorine“ u Babušnici, kojem predsedava Karolina Stamenković, pokrenulo je akciju pomoći teško oboleloj deci i mladima u najzabitijim selima ovog kraja. Pojedina sela u kojima sa svojim najbližnjima opstaje dvadesetak mališana i po 50 kilometara udaljena od grada i lekara, van civilizacije i bukvalno su prepušteni sami sebi. - Reč je uglavnom o deci oboleloj od cerebralne paralize, Daunovog sindroma ili leukemije, čije je lečenje veoma zahtvno i zahteva >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << stalne odlaske lekarima ili medicinskim ustanovama. Za razliku od gradske dece, kojima je sve nadohvat ruke, oni su „razbacani“ po selima, nemaju nikakvu pomoć iako je najveći broj njih vezan za invalidska kolica. U velikom broju slučajeva žive bez struje, vode, a do njih se može samo terencima - kaže Karolina Stamenković. Među najugorženijima su četrnaestogodišnjaci blizanci Nino i Ninoslav Ignjatović iz sela Suračevo, ali i Dragan Đurov iz sela Vučji Del, pedesetak kilometara udaljenom od Babušnice. Dragan koji je oboleo od Daunovog sindroma živi sam sa majkom čija su mesečna primanja oko 9000 dinara.PAR KOLICA U HUMANOJ akciji „Lužničkih rukotvorina“, prema rečima Karoline Stamenković, do sada su pomogli Udruženje „Ada Čukarica“ iz Beograda, Ministarstvo rada i socijalne politike i UNICEF. Kupljeno je par invalidskih kolica, ali su potrebe mnogo veće, a projekat je nazvan; „Razvoj lokalnih usluga za decu sa invaliditetom i posebnim potrebama“. - Dole muka, gore nebo, a mi u sredini. Niti ko dolazi, niti nas obilazi. Zimus se umalo nismo smrzli, iako je svuda okolo stoletna šuma. Ja ne mogu da naberem ni naramak drva, a on je bolestan. Ne smem nigde da mrdnem, da ga ostavim samog, a kad sam jednom pokušala da ga odvezem do pirotske bolnice, taksista mi je tražio ni manje ni više nego 10.000 dinara - kaže Draganova majka Jelena. U identičnim uslovima opstaju i blizanci Nino i Nikola Ignjatović. Oni žive sa svojim ocem i prikovani su za postelju. - Radim sve poslove, samo da obezbedim malo novca da preživimo. Deca su mi bolesna i potrebna im je nega, za koju ovde nemamo nikakve uslove. Dobri ljudi su obezbedili invalidska kolica, ali džaba, kad nemam para da betoniram ulaz u kuću ...
Nastavak na Večernje novosti...
