Izvor: Press, 09.Jan.2014, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Babić: Agencija podnela 400 prijava, a 15 kazni izrečeno
''To bi značajno doprinelo kontroli korišćenja javnih resursa i smanjenju rizika na korupciju", rekla je Babić u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika NIN.
Ukazujući da je parlament nedavno doneo autentično tumačenje zakona kojim je praktično osporen stav Odbora Agencije da i lica koja obavljaju funkcije u privrednim društvima čiji su osnivači javna preduzeća (ćerke firme) imaju status funkcionera, ona je istakla da će Agencija insistirati da ta odredba >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije bude izmenjena u tom pravcu.
''Ne znam zašto to nisu učinili'', rekla je Babić i dodala da bi bilo dobro da su narodni poslanici pokazali političku volju da svi koji su odgovorni za korišćenje javnih resursa budu odložni kontroli Agencije.
Ona je istakla i da Agencija kontroliše širok krug funkcionera, ali da je problem u tome što još uvek ne zna tačan broj.
Prema njenim rečima, svaka institucija ima obavezu da obavesti Agenciju kada je funkcioner stupio na funkciju i kada je ona prestala, ali često se ne ispunjavaju te obaveze zbog, kako kažu, nepoznavanje zakona što je nedopustivo.
''Zbog toga smo prinuđeni da izričemo sve mere iz naše nadležnosti da bi registar funkcionera bio što pre komplementiran - pokrećemo postupke, izričemo mere rukovodiocima koji nam ne dostavljaju obaveštenja i podnosimo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka'', rekla je Babić dodajući da je sada na prekršajnim sudovima da pooštravanjem kaznene politike uozbilje funkcionere.
Na konstataciju da je Agencija podnela prošle godine oko 400 prekršajnih prijava, a da je izrečeno samo 15 kazni, direktorka Agencije je rekla da broj rešenih slučajeva i nije toliko mali ako se ima u vidu da su zahtevi podneti prošle godine, a zna se u kojoj meri su sudovi opterećeni.
Ona je ocenila da je kaznena politika prilično blaga, a da su kazne koje se izriču na granici zakonskog minimuma, što ne deluje preventivno.
Na pitanje kako tumači izjavu ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića da je potrebna reforma Agencije i snažna parlamentarna kontrola te institucije, Babić je istakla da nijedna institucija nije i ne sme biti izuzet od kontrole, pa ni Agencija, kao i da svaka zamerka na rad tog tela, pod uslovom da je utemeljena, treba da bude javno iznesena.
Konstatujući da ne razume tu izjavu, ona je navela da je to ministarstvo više puta pokazalo da ne razume najbolje mesto i ulogu Agencije čiji je pristup rešavanju problema korupcije iznad svega sistemsko - institucionalnog karaktera.
''Moj utisak je da je ovo stremljenje Agencije prepoznato i u domaćoj i međunarodnoj javnosti'', reka je Babić ikao primer navela da je prema istraživanju UNDP Agencija u kontinuitetu beleži rast kao institucija koju građani vide kao nosioca borbe potiv korupcije.
Prema njenim rečima, to potvrđuje i porast broja primljenih predstavki građana.
Ona je istakla i da je korupcija jedan od najvećih problema ne samo u Srbiji, a da je borba protiv korupcije jedan od ključnih uslova za pridruživanje Srbije EU.
Podsećajući da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godinu navedeno da je Srbija uglavnom postigla dobre rezultate što se tiče zakonodavnog okvira, ali da primena zakona tek predstoji Babić je navela da je problem sa većinom zakona što su nedovoljno jasni i ostavljaju prostor za različita tumačenja, a neretko su i kontradiktorna.
