Izvor: Politika, 29.Jun.2013, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Babaroga novog doba
Ako postoji pojedinac koji nema baš nikakvu sopstvenu tajnu, bar malčice zna o tajnama drugim, pa je i kao takav „meta” ili bezbednosno interesantan
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Ne telefonirajte, ne šaljite poruke, ne šaljite mejlove, ne švrljajte po internetu, plaćajte samo u gotovini... Jednom rečju, ako želite da se zaštitite od državne prismotre, jedini način da to postignete jeste da sednete u neku vremensku mašinu i teleportujete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se bar 40 godina u prošlost.
To bi bila jedina mogućnost da neko danas izbegne da bude uhvaćen u veliku prislušnu mrežu čiji je vrhovni poglavica američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), koja svoju braću i sestre, istina ne tako moćne, ima u svim državama sveta. Sve tajne službe rade,naime,na istom principu: hoće da saznaju ono što bi neko da sakrije.
A ako postoji pojedinac koji nema baš nikakvu sopstvenu tajnu, bar malčice zna o tajnama drugim, pa je i kao takav „meta”, ili „bezbednosno interesantan”, što bi se reklo domaćim jezikom.
Treba li zbog toga postati paranoičan i odreći se tehnoloških blagodeti civilizacije? Taman posla. To, uostalom, nije više ni moguće: na infmormatici danas počiva svaka, pa čak i najnerazvijenija ekonomija.
Razmišljanja ove vrste nametnula su otkrića o kojima već nekoliko nedelja bruji ceo svet: da je najmoćnija sila razvila mamutski aparat za prisluškivanje kojem ne može – tako se bar tvrdi – da promakne ništa: od mobilnih, preko kompjuterskih komunikacija, do svih ostalih digitalnih tragova (plaćanje karticom, kupovina onlajn, parking mobilnim telefonom i tako redom). Ona sve to „usisava” i, istovremeno, uz pomoć moćnih kompjutera i specijalnog softvera, analizira.
Što će reći, rudari po ogromnoj količini informativne jalovine u porazi za nekim obaveštajnim zlatnim zrncetom. Non-stop, 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno.
Pa kad je tako moćna i sveobuhvatna, kako to da joj je mnogo toga promaklo? Nije doduše od 11. septembra 2001, onog stravičnog napada Al Kaide na Njujork i Pentagon, bilo spektakularnih terorističkih diverzija, ali bilo je dovoljno malih, od koji su neke uspele, a neke, nespretnošću izvođača, na sreću, omanule.
Da li je ta mašinerija ustvari napravljena da služi samoj sebi („bezbednosna birokratija”) ili je stvoren „špijunsko-industrijski kompleks”, sprega države i privatnih korporacija, da bi se zaradile milijarde? Ili da Amerika postane totalitarno društvo, po ugledu na ono koje su zamislili nadareni pisci poput Kafke, Hakslija i Orvela.
Najverovatniji odgovor je – od svega pomalo. Eskalaciji sveobuhvatne prismotre doprinelo je nekoliko faktora: prvo, velika paranoja posle „11. septembra”, zatim strah američkog predsednika Džordža Buša da mu se to ne ponovi, onda isto tako rešenost Baraka Obame da se neki teroristički Perl Harbor dogodi za njegovog vakta... Kad se tome doda da je cilj nacionalne bezbednosti postao pokriće za upotrebu svakog sredstva i ubrzanje tehnologije u prvoj deceniji novog milenijuma, stiglo se do – „Prizme”.
Program sveobuhvatnog prisluškivanja svih komunikacija čije postojanje je otkrio, po svoj prilici, najveći „zviždač” u istoriji, 30-godišnji informatički tehničar Edvard Snouden, nemeštenik velike privatne firme koja je kooperant NSA.
Da se sve prisluškuje znalo se, ili makar sumnjalo, odavno, a sada je obelodanjeno i kako se to radi. Tako što je NSA priključena na „servere”, centralne kompjutere koji opslužuju korisničke kompjutere, svih internet kompanija, čiji su samo petina korisnika Amerikanci, a 80odsto mi iz ostatka sveta.
NSA je priključena i na sisteme telefonskih kompanija, njena mreža prislušnih satelita i zemaljskih stanica na teritorijama saveznika na svim meridijanima usisava i sve druge digitalne signale (a danas je gotovo sve digitalno, elektronske jedinice i nule).
Sve to su takozvani „metapodaci” – sistem se ne bavi toliko konkretnim sadržajima neke komunikacije koliko informacijama koje je prate: ko, s kim, kada, koliko dugo... Kad se sve to upari (opet automatski) sa mnogo drugih informacija, metapodaci postaju dragoceniji od sadržaja same komunikacije.
Naravno, po potrebi, Veliki brat će prisloniti i svoje uvo. Ali pre nego što to učini, sistemi NSA moraju da „sažvaću” nezamislivu količinu sirovog materijala. Prema podacima kompanije „Sisko” koja pravi uređaje za internet saobraćaj, mesečni internet promet na globalnom nivou u 2012. je dostigao obim od 5.173 petabajta. To je otprilike sve što je danas u Kongresnoj biblioteci, najvećem skladištu znanja sveta – pomnoženo sa 517.000 puta! Ili, kad bi se pretvorilo u jedan video-snimak, da se odgleda, bilo bi potrebno 178 milenijuma.
NSA je, razume se, zainteresovana i za takozvani „tamni” ili „duboki” internet: šifrovane komunikacije i zatvorene mreže stranih država, što je, ustvari, njena glavna misija. To je, međutim, druga priča.
Pošto će internet u godinama koje dolaze rasti geometrijskom progresijom, NSA u pustinji Jute gradi novi supertajni centar za sajber-špijuniranje i sajber-bezbednost koji će koštati deset milijardi dolara i godišnje trošiti struje koliko 65.000 kuća (godišnji račun samo za struju, to jest pogon i hlađenje džinovskih kompjuterskih sistema sposobnih da skladište celokupan internet saobraćaj sveta iznosiće četrdeset miliona dolara).
Već je konstatovano da su, iako je sve tobože legalno pokriveno, posle 2001. sva pravila i ograničenja bačena kroz prozor. Ako još nije totalitarna država, Amerika je, kažu eksperti, sasvim blizu toga.
Treba li zbog toga svi da stavimo prst na usta i kažemo:„Pst!”? Ma kakvi. Tehnologija je postala toliko zastrašujuća da je zbog toga postalo besmisleno plašiti je se. NSA je samo babaroga novog doba.
Milan Mišić
objavljeno: 30.06.2013
.jpg)
