Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Jan.2020, 18:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BUŠOVA DOKTRINA ZLA! Evo kako su Amerikanci na NAJLICEMERNIJI način legalizovali divljaštvo i maltretiranje slabijih

Na Bliskom istoku ih pamte po "promociji" demokratije!

Nakon terorističkih napada na Svetski trgovinski centar, postavilo se pitanje kako odgovoriti na terorizam. Amerika je imala brz odgovor i blickrig napadom relativno lako slomila Avganistan, ali je od samog početka bilo jasno da će proširiti ciljeve.

Potencijalne mete su predstavljale sve zemlje na bliskom istoku u kojima je Amerika pre svega videla svoje geo-političke, ali i ekonomske ciljeve. Zato napad >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << na Irak nije bio nikakvo iznenađenje.

Zapadnim medijima nije bilo teško da pridobiju podršku javnog mnjenja jer je Irak imao izrazito antiameričku vladu, posedovao je oružje za masovno uništenje koje je, navodno, lako moglo doći u ruke Osame bin Ladena i Al Kaide.

Predsednik Džordž Buš je u jednom govoru maturantima na vojnoj akademiji Sjedinjenih Država predstavio novu doktrinu. To je bila nova strateška doktrina koja je davala za pravo Americi da vojno reaguje na svaku "realnu" pretnju.

Kasnije poznatiji kao USA PATRIOT zakon, sačinjen od akronima koji bi u prevodu značili: Ujediniti i ojačati Ameriku obezbeđujući uslove neophodne za presretanje i opstrukciju terorizma.

Ova radikalna ideja koju su zagovarali ljudi iz Bele kuće i Pentagona predstavila je novo poglavlje u istoriji u kojem je Amerika sama sebi legalizovala pravo da upotrebi vojnu silu protiv bilo koje države koju smatra neprijateljskom ili  ako neka od zemalja učini korake za nabavku oružja za masovno uništenje - nuklearnog, biološkog ili hemijskog.

Ideja je od samog početka bila pokoravanje Iraka i izgradnja vojnih baza preko kojih će se postići dominacija nad Bliskim istokom, uključujući susedni Iran i Siriju.

Još jedan bitan faktor za američki interes, koji se 17. godina nakon rata ne pominje često, jeste nafta.

Donald Kagan, profesor klasične grčke istorije na Jejlu i uticajni zagovornik agresivnije spoljne politike rekao je: "Kada imamo ekonomske probleme, to je uzrokovano poremećajem u našem snabdevanju naftom. Ako imamo (vojne) snage u Iraku, neće biti poremećaja u snabdevanju naftom."

Dakle, ovo su tri glavna razloga koja su predstavljena domaćoj javnosti i svetu i koja su dovela do invazije Iraka kao i celokupnog američkog vojnog angažmana na Bliskom istoku:

Ali evo nekih činjenica koje opovrgavaju sva tri razloga američke administracije za okupaciju Bliskog istoka:

Prvi razlog, uklanjanje diktatora je neozbiljno, Amerika blisko sarađuje sa brutalnim diktatorima širom sveta. U vreme Iračko - Iranskog rata, amerika je podržavala Huseina i bila, pored Nemačke, Britanije i Francuske, jedan od glavnih izvoznika naoružanja u tu zemlju. Znali su precizno šta i koliko Irak poseduje. Ovaj razlog je korišćen za najneupućenije koji slepo podržavaju američku vladu.

Za drugi razlog, borba protiv terorizma, bitno je reći činjenicu o Al Kaidi kao i drugim takvim "organizacijama" da je cilj islamskih ekstremista svrgavanje svake vlade u islamskom svetu koja se ne drži fundamentalističke verzije islama i zameniti je sa onom koja čini. Irak se nije čak ni kvalifikovao kao takav režim.

Dakle, umesto Huseinovog režima koji nije bio fundamentalan, zamenila ga je sekularna vlada koja ne umanjuje gnev islamskih ekstremista, već ga bezmalo ispunjava.

Treći razlog je ništa manje do ciničan. Bušova administracija nije, kao ni jedna pre i posle njega, motivisana ljubavlju ka demokratiji i zaštitom vrednosti pokretala ratove. Sa druge strane, u veoma su dobrim odnosima sa Azerbejdžanom, Kazahstanom, Uzbekistanom, Kuvajtom, Saudijskom Arabijom... zemljama "daleko poznatim" po demokratskim vrednostima.

Mnogi smatraju da je "Bušova doktrina" mrtva i da se neće ponoviti i pored trenutne situacije na Bliskom istoku koja je više nego zabrinjavajuća.

Iran i Severna Koreja, "izvori zla" za medije i javnost na Zapadu, predstavljaju daleko ozbiljniji izazov za američku vladu i vojsku, Iran je geografski tri puta veći od Iraka, i ima daleko veću podršku i iznutra i van svojih granica.

Sa druge strane Severna Koreja najverovatnije već poseduje nuklearno naoružanje i projektile koji mogu da dosegnu američku obalu. U svakom slučaju, američki odani partner, Južna Koreja, je neka vrsta taoca u međusobnim političkim odnosima.

Bušova doktrina predstavlja sav sjaj licimerja američke politike u kojoj je relativno lako iskoristiti neki događaj i "legalizovati" diviljaštvo kao civilizacijski čin.

Nastavak na SrbijaDanas.com...