Izvor: Politika, 25.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BUKUREŠT, RUMUNIJA, EU
Bukurešt – Šta je ružno, mračno i kuca na vrata? Budućnost, glasio je decenijama odgovor na rumunski vic.
Umesto fatalizma prošlosti, većinu Rumuna od ulaska u Evropsku uniju 1. januara drma optimizam budućnosti, mada su svesni da pripadništvo klubu u kome su sedmi najveći, ali i najsiromašniji član, donosi ozbiljne izazove.
"Naši ljudi su mislili da će im iz Brisela doći Deda Mraz. Neće, ali treba biti dovoljno pametan da postanete partner", sažima ovo vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dinu Patriču, predsednik Rompetrola, naftnog giganta koji ove godine očekuje obrt od sedam milijardi dolara.
"Prvo je bila euforija, ali već sledećeg dana probudili smo se suočeni sa realnošću", kaže mi Štefan Glavan, predsednik spoljnopolitičkog odbora rumunskog parlamenta.
I ja sam se suočio sa realnošću. Bila mi je potrebna viza da bih znao da sam ušao u EU, iako sam počesto imao utisak da nisam u evropskom klubu, ili da nam je tu mesto barem koliko i Rumunima.
To su razlike, ali međusobne sličnosti su velike. Istorija, politika, vera, mentalitet, hrana, muzika. Osrednji fudbal. Čak i varničava concordanca predsednika i premijera, dvojice bivših saveznika, demokrate Trajana Baseskua i liberala Kalina Popesku Taričeanua, podseća na kohabitaciju Tadić–Koštunica.
Otkako su centrističke vlade 1996. okončale dominaciju bivših komunista, otvoren je serijal partijskog natezanja od kojih su najveću štetu imale – reforme.
Suočavanje sa represivnom prošlošću ni ovde ne ide lako. Sudstvo je tek počelo da se čisti od političkih uticaja prebačenih u godine posle revolucije 1989. kojom je oboren režim Nikolae Čaušeskua. Neki bivši pripadnici Sekuritatee, tajne policije koja je bila stub diktatorskog režima, izborili su važne pozicije u politici i biznisu.
Socijaldemokrate, koje su obeležile politički život od 1989, iskoristile su stratešku lokaciju i Crno more, uvele Rumuniju u NATO marta 2004. i približili je EU, ali kritičari im zameraju usporavanje reformi i nedovoljnu oštrinu prema korupciji.
Brisel je sve vreme tražio da Rumunija dotera pravosuđe, sredi unutrašnju administraciju i da se obruši na rak-ranu tranzicije – korupciju. "Bukvalno sve institucije države pogođene su korupcijom", procenjivao je Basesku, dok je Taričeanu za Brisel slao signale da je vlada spremna da se uhvati u koštac sa "kulturom mita" zbog koje je Rumunija i danas pod prismotrom EU.
Bukurešt je kasnio, pa je marta prošle godine odluka o prijemu odgođena za oktobar. Tada su se svi trgli. Da li je pritisak EU faktički doprineo izlasku iz nasleđene inercije? Moguće. Pitanje mentaliteta. Tek kada je zapretila crvena zastavica, vlasti su ubrzale reforme usredsređujući se na pravosuđe kao kolevku korupcije.
I privatizacija nam je prepoznatljiva priča. Mnogi novoobogaćeni pripadaju političkoj i biznis eliti pre 1989. Manjina se snašla. Dohodak po glavi Rumuna, meren kupovnom moći, danas iznosi tek 34,7 odsto proseka Unije. Mesečni prihod je 16. deo onog u EU.
Poljoprivreda je u lošem stanju. Rumunski seljak zarad pravila EU mora da se odriče tradicije na koju je navikao. Gunđaju kao i Srbi oko pravljenja rakije. Problem je i što nedostaju konkretni projekti kako bi se povukao novac iz fondova EU. Pare izmiču: 20-30 odsto novca namenjenog Rumuniji vraća se u Brisel.
Rumunija je, kao i Srbija, zemlja "bele kuge". Upravo čitam da je mortalitet u januaru 2007. prebacio natalitet za tri poena iako je Rumunija jedina zemlja centralne i istočne Evrope koja je u osnovi reorganizovala sistem zaštite dece.
Rumunija je u EU ušla kao najsiromašnija. I, smatra profesor Glavan koji je bio rektor univerziteta u Temišvaru, prošla je teži put od deset zemalja koje su primljene pre nje. "Drago mi je što je naš ispit bio teži jer smo na kraju imali manje nerešenih problema. Prvi studenti uvek lakše prođu na ispitu. Poslednjima preti masakr".
Kakve su tek onda šanse Srbije, pitam Glavana koji je četiri godine bio ambasador u Beogradu. "Rumunija će učiniti sve da Srbiji olakša ovaj proces, a vreme koje imate pred sobom može da bude od pomoći. Završite proces privatizacije, usmerite se na sistem obrazovanja, obrušite se na korupciju, poštujte ljudska prava i ekonomske mere".
Rumunija je danas dinamična, tolerantna i fleksibilna zemlja novih prilika. Ekonomija raste a poslovno okruženje se pročišćava.
Zapadni investitori privučeni su niskim porezom od 16 procenata, mada ima onih koji strahuju od pohoda stranih firmi koje bi čitav Balkan mogle da pretvore u zonu jevtinog rada. Smatraju da EU ne može da bude samo ekonomska unija već da treba da radi na kulturnoj i socijalnoj integraciji kako bi se smanjilo siromaštvo.
Kako se procenjuje da će za ujednačavanje sa razvijenim članicama EU Rumuniji biti neophodne dve decenije, najveća zemlja Balkana i njenih 21,5 miliona stanovnika okreću se regionu.
Ovde kažu da su tokom istorije imali dva dobra prijatelja: Srbiju i Crno more. Njih bi da poveže Dinu Patriču. Najavljuje nameru da se kupovinom objedini sa NIS-om.
"Dva ujedinjena kapaciteta, jedan na istoku, drugi na zapadu Dunava, dobila bi tržište od 50 miliona ljudi: Rumunija, Srbija, Bugarska, Crna Gora, Albanija, Makedonija. To je region u kome zajedno možemo da postanemo dominantan igrač".
Dok razgovaramo u bukureštanskom uredu njegove multinacionalne kompanije koja funkcioniše u Rumuniji, Bugarskoj, Francuskoj i Španiji, Patriču nudi zanimljivo iskustvo tranzicije.
"Morate da koristite lokalnu energiju, da motivišete svoje ljude. Sećam se da su u početku neki mladi menadžeri dolazili da se žale da ne mogu sa "ovim komunistom". Govorio sam im: koristite njegovo iskustvo i znanje. On ima sve informacije, samo ranije nije znao da ih upotrebi. Budalasto je oterati ga. To je razlika između nas i multinacionalnih kompanija sa Zapada".
Poučan savet jer, kada se podvuče crta, mnogi ovde i dalje veruju da će se nasleđene i nove boljke najefikasnije lečiti – iz Brisela.
[objavljeno: ]
