Izvor: B92, 24.Maj.2012, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BU među najboljim univerzitetima
Beograd -- Beogradski univerzitet trenutno se nalazi na dve svetske rang-liste najboljih univerziteta, piše Danas.
Najvišu poziciju ima na takozvanoj Skopus listi, gde se plasirao na 396. mesto, u konkurenciji od 3.000 najboljih svetskih naučnoistraživačkih organizacija.
Na Vebometriks listi, koja meri „vidljivost" na internetu, BU je popravio prošlogodišnji plasman i sada je na 716 mestu, od oko 20.000 visokoškolskih ustanova širom planete. Ovaj univerzitet dosad >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije dospeo do Šangajske, Kju Es i Tomson Rojters liste.
"Mi smo konkurisali za Tomson Rojters listu, ali čekamo rezultate. Oni su objavili koliko je naučnih radova prošle godine publikovao Beogradski univerzitet i po tome smo bolji od zagrebačkog i ljubljanskog univerziteta za nekoliko stotina radova. Naš najveći problem je što nemamo podatke o sebi. Na nekim fakultetima postoje informacioni sistemi, ali kao univerzitet nismo umreženi, tako da se u podacima vidi samo 60 odsto onoga što stvarno imamo," kaže za "Danas" Branko Kovačević, rektor BU.
Kju Es i Tomson Rojters liste vrednuju gotovo sve što ima veze sa studiranjem i životom studenata, od standarda do načina na koji se ulažu sredstva u univerzitet. „Meri" se broj objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, citiranost, projekti, lokalni i regionalni uticaj škole, odnos sa tržištem rada, kakvu karijeru su napravili bivši studenti, ali i veliki broj podataka o nastavi.
"Kada konkurišete za neku listu, morate da popunite formulare u kojima treba da navedete sve te podatke. Kod nas ne postoji kultura da ljudi pišu gde rade. Najviše problema je bilo sa institutima i klinikama, koji su deo univerziteta, bez obzira gde nekome stoji radna knjižica. A oni koji se bave rangiranjem, gledaju univerzitet kao integrisanu instituciju," kaže Kovačević.
U javnosti je više puta isticano da je Beogradski univerzitet zaslužio mesto na čuvenoj Šangajskoj listi 500 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova, ali da nas na njoj nema, jer značajnom broju naučnih radova fali oznaka (afilijacija) da su nastali na BU. I ove godine nema velike šanse da dospemo na začelje te liste, jer se vrednuje 2010. godina, u kojoj je 30 odsto radova bez pomenute oznake. A da su naši naučnici pisali afilijaciju, pozicija Beogradskog univerziteta i na Skopus listi bi bila znatno bolja.
"Mesto na nekoj od svetskih rang-lista popravlja ugled zemlje, jer su dobre škole, kao i sport, diplomatija jedne države. A oni koji završe takve univerzitete imaju bolji rejting na tržištu rada. To znači i više stranih studenata, od čijih školarina se ostvaruje značajna zarada. Ako imate 20 ili 30 odsto stranih studenata možete da ostvarite prihod koji se meri desetinama miliona evra, a dobit od njih ima i lokalna zajednica. Moderan svet se bazira na marketingu, a mi očito nismo shvatili značaj reklame," kaže Kovačević.
Dominaciju američkih univerziteta na svim svetskim listama rektor objašnjava ogromnim ulaganjem u visoko obrazovanje. Kaže da obrazovanje „jeste neprofitabilno", ali da „traži mnogo para, investiranje u opremu, zapošljavanje najboljih kadrova, partnerstvo sa privredom.
"Prvih deset univerziteta na svim svetskim listama su američki i njihova pozicija se ne menja poslednjih 50 godina. Harvard, Berkli, Prinston, Jejl nisu samo američki, to su svetski univerziteti na kojima svi žele da studiraju. Njihovi bivši studenti daju ogromne donacije. Bli Gejts je nedavno postao počasni doktor Harvarda i već im zida zgrade. Neki grade hotele za potrebe svojih bivših škola. Ovde nema takve kulture," ističe Kovačević.
