Izvor: Kurir, 22.Avg.2010, 10:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BRAČNE RADOSTI
Susrele se dve prijateljice na ulici, ruku punih cegera, pa svratile u obližnji kafić da istračare. Nakon globalnog zagrevanja, omiljene latino serije, „Velikog Brata“ i „Farme“, dođe red da se prokomentarišu muževi i isporučivanje brakom preuzetih obaveza.
„Ma, pusti... Onaj moj je ili na poslu, ili u kladionici... Ili u kafani... Jedva da i bude nečeg. Evo, juče je došao mrtav pijan. Dok se skidao, razbacao stvari svuda po patosu. Nemaš pojma koliko glupo izgleda >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << go muškarac sa zarozanim čarapama. Pravila sam se da spavam, ali nije pomoglo. Nešto ga je napelo, pa je legao na mene... Bez ikakve predigre. Ja se taman ponadala da će da bude nešto ozbiljnije... Međutim, ništa. Gotovo za dva minuta... Još se uspavao najstrašnije i hrkao kao konj. Nisam mogla da se uspavam do četiri ujutru...“
„I moj bio takav doskora. Kladionica-kafana... Ali nešto mi se promenio. Dođem ja sinoć kući, bila sam kod mojih, kad... Muž pogasio svetla, upalio sveće, romantika... Ja pođem u kujnu da ostavim one tegle, on me prihvati otpozadi i počne da me stiska, baš kao ono kad smo se zabavljali... Ja se uzbudim, nije da nisam. Taman pomislim da će, po običaju, da me presavije kao zdravstvenu knjižicu, preko kuhinjskog stola, a on kaže da me vodi na večeru. Šetamo se ulicama, držimo se za ruke... U onom našem restoranu popijemo flašu-dve onog našeg vina, lepo klopamo, ja mislim sad ćemo u taksi, pa... Znaš već... Kad ovaj moj predloži da se prošetamo, kao nekad. Sad me zagrlio. Ljubio me. Dođemo kući i ne paleći svetlo pravo u krevet. Ljubili smo se, mazili smo se, baš kao kad smo se zabavljali...“
„I?“
„Mogu da ti kažem da me je iznenadio. Izdržao je skoro ceo sat, a posle me češkao po leđima i pričali smo dok se nisam uspavala.“
„Auuu, blago tebi.“
U nastavku priče prenosim šta je bilo kad su se sreli njihovi muževi. U kladionici, naravno.
„Kako si prošao juče? Bilo odlično kolo...“
„Ma, pao sam sve živo. Ništa me ne pitaj. Odvratan dan juče. Ti?“
„Kakav divan dan. Izašao sam 42.000 dinara. Kvota bila 21. Pa povedem ovu malu što radi tu pored na piće... Odavno se merkamo. Popijemo po dva-tri „tičersa“... Taman počnemo da se pipkamo, ona morala da ide na neku slavu, šta li, ali mi dala broj. Dođem kući onako napaljen, pripit, zveknem onu moju i odmah se uspavam. Milina...“
„Ma, ja sam ga najebao. Juče bio zadnji dan da se plati struja i ja, naravno, stavim pare na dojavu... I zamisli... Puknem sve pare. Ali sve. Pođem kući - stanu mi kola. Nestalo mi gorivo, pa sam morao da guram. Cipele se klizaju, dva puta sam padao. Dođem nekako kući, onako umoran i nadrkan i kliknem prekidač - nema struje. Da popizdim.“
„Ne seri...“
„Ma, pusti. Nije tu kraj. Nekako nađem sveću, upalim je i baš tad mi naiđe žena. Bila kod njenih da uzme ajvar. Instinktivno je zadržim da ne pali svetlo... Prvo što mi palo na pamet - da je vodim kod Sime da večeramo na recku. Morao sam da joj skrenem pažnju. Znaš kakva je. Popela bi mi se na glavu. Pošto nemam goriva, a ni para, odšetamo do kafane. Kod Sime nije bilo nikog od ekipe da me vidi sa ženom, na sreću. Forsiram vino da što pre zaboravim ovaj dan. Ona srećna... Nisam je izveo od ono kad smo bili u Čanju. Sima vidi koliko je sati - i ne donosi račun. Pravi se učtiv, poziva nam taksi.“
„Pa je l’ si imao nešto para? Bar za taksi...“
„Ma ne, bre. Nula. Kažem da ćemo da prošetamo. A mene uhvatilo, onako nervoznog, jedva hodam. Zagrlio sam onu moju. Ne znam šta mi bi, ljubimo se na ulici. Ona ustreptala... Pa, brate, žena mi je. Vatamo se i u liftu, a meni ladno u stomaku...
„I?“
„Pa, prvo mi se jedva dig’o, a posle nisam mogao da svršim. Imao sam neki osećaj teskobe, pa me još zabole glava. I nisam mogao da se uspavam. Pričao sam s ovom mojom do četiri.“
„Auuu, brate. Ti si ga baš najeb’o.“
