Izvor: Kurir, 06.Jan.2011, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BOŽIĆ U MRAKU

Desetak preostalih meštana dva zaseoka zlatiborskog sela Stublo i ove godine praznik slave bez struje, koju čekaju četrdeset godina

ZLATIBOR - Badnje veče pod lampama!

Na samo desetak kilometara od novogodišnjeg i božićnjeg sjaja Zlatibora, laserskih zraka koji paraju nebesa, od topova koji prave veštački sneg kad na Torniku nema prirodnog, desetak meštana Udovičića i Marića, zaselaka podzlatiborskog sela Stublo, i ove godine badnje veče i Božić >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << provode u mraku u brvnarama, ili pod lampama, kao njihovi preci pre 100 ili 150 godina...

- Nekad sam se nadao da ću barem jedan Božić provesti kao čovek, pod sijalicom, ali kako koja godina prolazi, sve je manje nade da ću to dočekati. Otegla se akcija da i mi dobijemo struju, kao gladna godina. Evo, traje sa prekidima već 30-40 godina, a kod nas sve isto. Struje nema pa nema - tužno priča 91-godišnji Branko Udovičić iz Stubla držeći u rukama stari tranzistor na bateriju, jedinu vezu sa svetom.

Od Nove godine Branko i njegova supruga Stojanka (75), njihove komšije Velisav i Slobodanka Udovičić, Manojle i Evica, Milovan Marić, Branimir i Mika Udovičić videli su samo zvezde i daleka svetla Zlatibora, gore preko Tornika.

- Sedeli smo malo pod lampom i ćutali. Ispraznila se baterija na tranzistoru, pa ni koju pesmu nismo mogli da čujemo. Tako malo, pa u krevet. I tako svaki dan, svake Nove godine, svake badnje večeri i Božića... A kako bismo i mi voleli da uveče pogledamo na televizoru neku emisiju, čujemo neku pesmu - priča Branko.

I ove godine na badnje veče Udovičići će po mraku i pod svetlošću lampe uneti i podložiti badnjake.

- Na nevolju, i hrastova šuma nam daleko, moram po snegu dalje od kilometra. Po badnjake ću rano ujutru, pa mi i nije teško, teško nam je uveče... Čkiljava lampa pa se ništa u kući ne vidi. Ja unesem badnjake, Stojanka me dočeka sa žitom na pragu, pomolimo se Bogu za malo zdravlja i berićeta. Onda večeramo po mraku, malo pasulja i strugane rotkve. Često i otplačemo od neke tuge, i sve tako - priča stari Branko.

- Ja po mraku umesim česnicu za Božić, drugačije ne može. Posle, na Božić, nas dvoje slomimo česnicu, požurimo da ručamo pre mraka. Ma, nimalo radosti. Ponekad samo čujemo kako negde u daljini ljudi petardama ili pucnjavom iz lovačkih pušaka proslave unošenje česnice - veli Stojanka.

Obećanja

- Proletos na jednom zboru dobili smo čvrsto obećanje opštinskih vlasti da ćemo do zime dobiti struju. I zaista, ubrzo su prema selu postavljeni betonski stubovi, i kada smo očekivali da će akcija biti nastavljena, da će nadomak naših kuća biti postavljena trafo-stanica, da će na stubove biti zakačeni provodnici, sve je stalo... I kako tada, tako i danas. Evo, dođe još jedna zima, a mi i dalje bez struje. Kako smo se samo proletos radovali kad su u selo stigle mašine, kad su počeli da postavljaju stubove - priča Branko Udovičić.

Nastavak na Kurir...