Izvor: Politika, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BORDŽIJA A.D.
Poverenje naroda Političke stranke su već krenule u izbornu agitaciju. Svašta se može iskopati i reći o protivniku, čak pomalo stvarati nasilni ambijent iz vremena Ilije Garašanina i Puniše Račića. Političko nadmetanje ovde je redovno na granici strastvene mržnje, tako da će i izvikane patriote prezirati dve trećine Srbije koja, eto, ima drugačiju političku ideju. Mrzi se u ime ljubavi za otadžbinu, a vlast je ionako najbolji biznis.
Dok se stranke bore za svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glas, Pančevci bukvalno otimaju od crne atmosfere nešto zalutalog kiseonika. Otrov im stiže sa svih strana, neki od njih čak veruju da su postali imuni. A, ipak, obične grobljanske statistike pokazuju da je učestalost sahrana porasla za 2,5 puta u odnosu na varoši sa "normalnom" atmosferom. Maligne bolesti naprosto kose Pančevce. Živi se u zatvorenom prostoru, često sa mokrim krpama preko lica. Ali, svežeg vazduha nema, prohujao je sa predindustrijskim vihorom.
Neka naselja u Srbiji žive na buretu trotila. Niko živ ne zna kad bi to moglo da pukne. Paraćin i Ćuprija još krpe krovove i prozorska okna, a vojska, naravno, (još) nije dobila pare za sanaciju opasnih i vrlo ćudljivih skladišnih žarišta. Ne znamo ko je odgovoran, ako već nije municija sama. Vrhovni komandant vojske nije objavio šta o tome stoji u izjašnjenju potčinjenih. Moguće je da sve bude zataškano, kao i pre. A negde verovatno tinja sporogoreći štapin.
Ta mesta, nepoznata brda ili zapušteni magacini, postaće poznata tek kad inventar arsenala poleti prema nebu. Nema izlaska iz anonimnosti bez spektakla.
Detonacije nisu igra. Naprotiv, videlo se koliko mogu da budu razorne, čak i uz neobjašnjive srećne okolnosti! Ali su trovanja podmukliji i neuporedivo jeziviji način napada na život naroda. Svakog časa, u pedesetak većih i manjih srpskih naselja nešto bi moglo da krene po zlu. Ugledni toksikolozi kažu da naše živote manje čuvaju sistemi, a mnogo više sreća. I naša odbrana od svakog zla, koja glasi: "neće valjda"! Ako se nesreća već dogodila, ova spasonosna mantra glasi: "neće valjda opet"! Ako se desi i drugi i treći i stoti put, kao u Pančevu, tada se koristi fatalistička modifikacija navedenih bajanja: "E, stvarno smo baksuzi, stalno nas bije maler!"
Gori od toga je monopol na delikatnu informaciju. Još je u životu opasna navika da se najgore vesti čuvaju od naroda. A to znači da su i Pančevci i Borani i Beograđani i Šapčani i Leskovčani – već navikli da dišu mnogo otrovniji vazduh no što se sme. Naravno, "da se ne bi uznemiravala javnost"!
Tako je nastao nepojmljiv fenomen, koji bi mogao biti definisan kao spokoj trovanja. Ljudi osećaju da im nije dobro, da ih steže u grudima i u grlu, da je miris neprijatan i čudan. U takvom stanju do njih ne stiže uverljiva vest da će trovanje već jednom prestati, već da to što oni osećaju nije to što misle. Dakle, sve je u redu!
To, naravno, ohrabruje trovače, kojima ne pada na pamet da ulažu u zaštitu okoline. Ekološke nagoveštaje o razumnosti gašenja takvog izvora smrti, oni potiru snažnim socijalnim i ekonomskim pridikama. Tako je krug umiranja zatvoren: radnici žive od fabrike koja ih truje i ubija. I tu su i život i smrt isprepletani do apsurdnog neprepoznavanja.
I konačno je u Pančevu objavljena prava uzbuna. Grad je zaista ugrožen, a sa njim ceo Banat i pola Šumadije. Ali, benzen tamo uopšte nije usamljen. Ima, kako kaže toksikolog, pukovnik Dragan Joksović, ksilola, toluola, toluoldijacijanida (gas koji je pogodio Bopal). I još mnogo zanimljivih smrtonosnih jedinjenja.
Za Pančevo i glavni grad, možda je najopasniji hlor. Benzen ubija polako, a hlor odmah. Po vremenu bez kiše i sa nepovoljnom ružom vetrova, hlor bi mogao da ubije više stotina hiljada ljudi za nešto više od pola sata. Zastrašujuće, ali moguće. Izgleda da su već prestali svi razlozi za sejanje optimizma putem otrovnih nimbusa.
U Bariču se pre dve godine aktivirao bojni otrov fozgen, poznati zagušljivac. Taj gas svoj pohod ostvaruje trostruko: opstrukcijom disanja, razaranjem malih krvnih sudova i strahovitim, neukrotivim kašljem. Tada je grad "Prve iskre" imao nešto sreće, kao i njegova okolina, to jest Beograd. Fozgen se pojavio samo u simboličnoj koncentraciji.
Treba se čuvati (ali niko se ne čuva) fabrika koje proizvode boje i lakove. Takva je izgorela u Leskovcu, ali bez katastrofalnog paljenja eteričnih gasova. Tada se iz nitro jedinjenja oslobađa otrov uz eksplozivne požare. Beograd ima takvu fabriku na Karaburmi.
I sad bi se moglo reći da plaćamo "danak napretku". To saznanje je obično sleganje ramena pred pomorom. Lukrecija Bordžija i njen brate Čezare, kao ugledni trovači, pravi su amateri pred industrijom koja zatire svoje tvorce.
Neki gradovi u Srbiji, na primer Bor, praktično su mrtvi. Pančevo sigurnim korakom traga za takvom sudbinom, a ima još ozbiljnih kandidata.
U političkoj borbi uglavnom se ide na ruženje protivnika, skoro u svakom delu programa. Ideje stranaka o čuvanju životnog prostora uglavnom su načelne, bez ozbiljnih i realnih parametara. Misli se da je to marginalni posao. Ko je još ekologijom čuvao vlast?!
Možda je dobra ideja da nova vlada započne svoj mandat u Pančevu, uz zanosni miris benzena. Pa ako preživi, to može da bude dokaz da nismo mnogo loše birali.
LJ. Stojadinović
[objavljeno: ]
