Izvor: Politika, 15.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BORBA U DNU TABELE
Izborni ciklus S približavanjem dana izbora umnožavaju se istraživanja biračkog tela, istraživanja vrlo šarolika po obuhvatu, metodu, periodu nastajanja i pouzdanosti. Ali, i kad izgledaju kao da su pravljena u dnevnoj sobi istraživača anketiranjem supruge, dece i komšije koji je navratio baš tog dana na kafu, rezultat je u osnovi isti: znaju se tri vodeće stranke, a sve ostalo je nepoznanica.
Jezikom sportskih komentatora može se reći da se vodi zanimljiva borba u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dnu tabele, ali daleko je od toga da je rešena bitka u vrhu. Jasno je, kad je o vrhu reč, da će verovatni redosled, po broju osvojenih glasova, biti sledeći: Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka i koalicija okupljena oko Vojislava Koštunice. To, istovremeno, ne znači da se zna ko će se okititi lovorovim vencem pobednika, jer nešto slutim da ćemo na formiranje vlade čekati maltene koliko traje ova izborna kampanja. U ta dva, tri meseca trojka s vrha pod budnom paskom međunarodne javnosti tragaće za modelom formiranja vlade i vodiće se intenzivni pregovori oko svakog resora. Verovatno će na tom pregovaračkom stolu ruke lomiti DS i DSS, jer su se radikali nekako sami izuzeli testamentarnom porukom Vojislava Šešelja, koji je upravi u otadžbini otkrio ne samo koje pesme voli već im je i naredio da Koštunicu i Tadića imaju smatrati izdajnicima s kojima nema saradnje.
Reći će neko da je to važilo samo u slučaju Šešeljeve smrti, a s obzirom da je preživeo onda to puj – pike ne važi. Pre će se, međutim, dogoditi da se rukovodstvo u otadžbini odrekne Šešelja nego da ovaj promeni mišljenje, tako da će se, najverovatnije, Koštunica i Tadić uvežbavati partnerstvu za mir, a to nam govori da će postizborni period biti jednako buran i zanimljiv kao i predizborni.
Ako dakle nije baš jasno šta će se dogoditi u vrhu, potpuno je nejasno šta će biti s dnom tabele. Tu je već na prvi pogled jasno da ima puno onih kojima nijedan posao ne ide od ruke pa su se odali politici što najčešće vodi ka tome da su im ambicije nesrazmerno veće od mogućnosti. Ukupne političke, ekonomske i društvene okolnosti u Srbiji nužno vode ka ukrupnjavanju političke scene i autsajderi verovatno poslednji put istračavaju na teren. Ko sada izgubi, odnosno ne pređe cenzus od pet odsto, ne osvoji više od oko 170.000 glasova na koliko će verovatno biti postavljena letvica, nestaće trajno s političke scene, tim pre što dve od tri vodeće partije imaju potencijal da, uz malo više tolerancije prema frakcijama i uz jačanje koalicionog kapaciteta, asimiliraju sve druge opcije: ekspertsku Mlađana Dinkića, liberalnu Čede Jovanovića, socijalističku Ivice Dačića, domaćinsku odsutnog Bogoljuba Karića i da dalje ne nabrajam.
Već sam ranije bio napisao da će Srbija, posle manje ili više bolne amputacije kosovskog pitanja, postati zemlja u kojoj će se broj stranaka prilagoditi evropskim standardima, gde se specifični pogledi na svet uklapaju u krupne stranačke aparature i da će se i ovde najzad znati šta je to stranka, šta nevladina organizacija, šta ekspertska grupa, šta je udruženje građana...
Do izbora je, istina, ostalo još mesec dana ali je malo verovatno da su moguća neka veća iznenađenja. Najveće bi bilo da sve tri partije koje se, prema do sada objavljenim istraživanjima, vrte oko cenzusa i preskoče tih pet odsto.
Teško je očekivati da će to istovremeno uspeti i Jovanovićevim liberalima, Dinkićevim ekspertima i Dačićevim socijalistima, dok bi potpuni šok izazvao i prolaz osakaćenog SPO-a i isto takvog Karićevog pokreta.
Već bi preskakanje izbornog praga prve od tri ovde pomenute partije, kojima istraživači daju neke šanse, prekomponovalo odnose u vrhu tabele i otvorila bi se taktička mogućnost za formiranje neke nove manjinske vlade.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme"
Dragoljub Žarković
[objavljeno: ]
