Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BITI PROTIV AMERIKE
Nazadni i fanatizovani su prvo siromašni, a današnji siromašni vide da bogati žive drugačije i misle da su prevareni Šta danas zbližava Iran i Venecuelu? Antiamerikanizam njihovih vođa. Ahmadinežad i Čaves nazivaju jedan drugog bratom, a govoreći u Kataru, predsednik Venecuele obećao je prošle nedelje da će (bude li potrebno) njegova zemlja Iranu dostavljati i oružje.
Antiamerikanizam postaje faktor međusobne političke privlačnosti. Širi se kao virus gripa. Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sledite za vestima o ratu u Libanu, mogli ste uočiti da iz krize profitiraju Hezbolah i Iran – organizacija koja je prva hitnula kamen i zemlja koja tu organizaciju možda inspiriše, a svakako je podržava.
Masakr građana zasutih bombama Izraela, učinio je beznačajnim podatak o tome ko je počeo rat. Nije više bitna istorija, ključna je televizijska slika.
Nekrunisani kralj neraspisanog konkursa popularnosti je vođa Hezbolaha Hasan Nasrolah – jedan s liste traženih u SAD zbog terorizma. Čime je Nasrolah zaslužio da bude junak arapske i muslimanske javnosti? Pokazao je da i relativno malobrojna organizacija kao što je Hezbolah, sa uspehom može izazvati, pogoditi a možda i raniti Izrael, čija se armija smatra jednom od najboljih.
Simpatije su uz stranu koja je u stanju da pruži izazov mnogo većoj moći. I izraz "terorizam", lako je zameniti pojmom "oslobodilačkog pokreta". Odbojnost javnog mišljenja rezervisana je Izraelu. Izraelu nije cilj razbijanje Hezbolaha, tvrdi Ibrahim Amini, jedan od iranskih ajatolaha. "Oni žele razaranje svih islamskih nacija i vlada".
"Oni", to su Izrael i svi koji pomažu državi Jevreja, pre svega Vašington. Amerika se u ovom ideološkom miljeu doživljava kao stub jednog nepravednog svetskog poretka. U Bejrutu, demonstranti su razbili prostorije Ujedinjenih nacija, dajući tim gestom na znanje šta zapravo misle o institucijama "američkog poretka".
Pojava otpora "američkom poretku" ne tiče se samo Bliskog istoka, gde je rat povod za ispoljavanje odbojnosti. Dotrajali svetski poredak iritira sav mladi svet "trećeg sveta", čiji je "um uzbuđen zvucima i slikama prispelim izdaleka" ( Zbignjev Bžežinski), te to samo jača njihovo nezadovoljstvo stvarnošću u kojoj žive.
Bžežinski upozorava da se današnje demonstrativno raspoloženje mladih vrlo lako može preobraziti u "revolucionarni mač", pošto su "već upola ujedinjeni u velike zajednice, povezani internetom, i već su pripravni da ponove ono što se godinama ranije dogodilo u Meksiku ili na Trgu Tjenanmen – samo u mnogo većima razmerama", napisao je u jednom članku.
Potrebni su im povod, vera ili mržnja. Otprilike, to što se danas nudi ratom u Libanu. U Vašingtonu taj rat se pomno analizira, kao prvi u kojem se armija jedne ili više nacija suočava s "mrežom".
"Mreža" je surogat sofisticiranosti armije i neuhvatljivosti gerile, sazdana od rastresitog poretka borbenih ćelija. Može se širiti, čak i po kontinentima. Ćelije Hezbolaha dosegle su i likvidirale svoje žive ciljeve u Argentini.
Protivno očekivanju, u SAD ima mišljenja da armija te najveće sile na svetu nije organizovana prikladno zahtevima "rata nacije i mreže". Nije teškoća u strukturi organizacije vojnih snaga, prilagodiće se. Problem je "pridobiti za sebe srce i dušu neutralne populacije", da bi ona bila "uz nas, a ne uz naše neprijatelje", citiran je neimenovani oficir.
Drugim rečima, Americi nedostaje to što je na Bliskom istoku poklonjeno Hezbolahu. Uz Hezbolah su um i srce mase čije je raspoloženje opisao Bžežinski.
Šta bi se dogodilo u slučaju da SAD, bez obzira na nerealnost takve pretpostavke, iznenada napuste scenu na kojoj su bombardovane kritikom i neugodnostima? Verovatno je da bi se oslobođeni prostor ispunio naoružanim haosom. SAD su stub odbrane Zapada, sistem Zapada evoluira iz vremena Stare Grčke i Rima.
Ipak – takva pretpostavka od koje se podiže kosa na glavi ne lišava Sjedinjene Države odgovornosti za očuvanje standarda zapadnog poretka. Pojam tog poretka je sloboda. Pojam slobode je Amerika. Invazija Iraka, prizori zatvora Abu Greib i Gvantanamo i koješta drugo, ugrozili su poslednjih godina osećaj da je to tako. Svetu se čini da su na tim mestima zastave slobode skinute sa jarbola.
Verovatno je da okolnosti "uređivanja sveta" nisu jednostavne Vašingtonu. Teško je biti demokrata u odnosima s onim koji ne ceni život pojedinačnog čoveka. Udenuti u pravila ideologiju "života posle smrti". Ali zadatak Zapada je da civilizuje. Amerika i njeni saveznici ne mogu samo da tuku. A to košta. Jer nazadni ili fanatizovani su prvo siromašni. Današnji siromašni vide da bogati žive drugačije. I razumeju da nije reč o radu, nego o raspodeli. Pretočili su taj svoj osećaj nepravde u gorčinu i napadaju lažljivost propovedane demokratije.
Petar Popović
[objavljeno: ]
