Izvor: Kurir, 10.Avg.2011, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BITI IL’ NE BITI POŠTEN?
Poznajem ljude koji su godinama živeli kao podstanari zato što nisu hteli da počnu da grade kuću bez dozvole. Prodali su stan na Novom Beogradu, kupili plac u Surčinu i naoštrili se da grade svoj krov nad glavom.
Pošteni ljudi, vele, hoćemo da gradimo sve po zakonu. Ali, ne lezi vraže, ne da građevinska mafija. Čekali su, čekali... ali dozvolu nikako da dobiju. Dok su kosili travu da im plac ne zaraste u korov, gledali su kako niče jedna po jedna nelegalna komšijska kuća.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Onda su nadležni odlučili da legalizuju sve nelegalne kuće i zapretili da će sve koje ne budu „snimljene iz aviona“, biti srušene. I poštenjačine su se našle u dilemi: da li da na brzinu grade i predaju papire za legalizaciju ili da nastave da čekaju. Odlučili su da grade.
Zašto sam vam ovo ispričala. Da bi na primeru pokazala kako birokratska (urbanistička) mafija poslednje primerke poštenih ljudi uči da se poštenje ne isplati.
Dok pošten čovek godinama ide od vrata do vrata i ponižava se po opštinama moljakajući za građevinsku dozvolu, veliki „građevinari“ crtaju urbanističke mape po svojoj želji. I baš zbog tih sumnjivih investitora (neki su prevarili hiljade građana za stanove) pošten svet čeka na dozvole.
Pitate se kako? Pa tako što građevinska mafija duva u istu tikvu sa urbanističkom mafijom.
Samo još naivni veruju da o izgledu grada odlučuju urbanistički stručnjaci. Ne, o tome odlučuje investitor koji najviše plati. Ako se dobro „isprsi“, urbanista će mu ispuniti sve želje, pored njegove zgrade ucrtaće park, proterati javni prevoz iz okoline...
A dok se ne pojavi investitor kome je do crtanja gradskih mapa, korumpiranom urbanisti ne pada na pamet da pravi detaljne urbanističke planove. Poštenjačine s početka ove priče očigledno su čekale da se pojavi „crtač mapa“.
