Izvor: Kurir, 09.Mar.2011, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIO JEDNOM JEDAN 9. MART
BEOGRAD - Bunt koji je trajao čitavu deceniju! Danas se navršava dvadeset godina od prvih velikih opozicionih demonstracija koje su ozbiljno uzdrmale režim tada neprikosnovenog Slobodana Miloševića. Tog 9. marta 1991. na Trgu Republike u Beogradu okupilo se više od 100.000 ljudi, uprkos zabrani policije.
BEOGRAD - Bunt koji je trajao čitavu deceniju!
Danas se navršava dvadeset godina od prvih velikih opozicionih demonstracija koje su ozbiljno uzdrmale režim tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << neprikosnovenog Slobodana Miloševića. Tog 9. marta 1991. na Trgu Republike u Beogradu okupilo se više od 100.000 ljudi, uprkos zabrani policije.
Protest je organizovao Srpski pokret obnove uz podršku ostalih opozicionih partija, zahtevajući da Dušan Mitević, tadašnji direktor Radio-televizije Beograd i četvorica urednika podnesu ostavke.
Neposredan povod za protest bio je komentar u kojem je urednik Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka „ustaškog“ hrvatskog režima.
U višečasovnom okršaju policije i okupljenih građana poginuli su učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a povređeno je više od 200 demonstranata. Nakon okršaja u centru grada, Predsedništvo SFRJ izvelo je tenkove JNA na beogradske ulice, a lider SPO Vuk Drašković je uhapšen.
Drašković, sećajući se 9. marta, u izjavi za Kurir kaže da svi koji su učestvovali na tim demonstracijama mogu da budu ponosni, jer je tada počelo osvajanje slobode i demokratije u Srbiji.
- Deveti mart je trajao celu deceniju. Duh 9. marta sazivao je i sve naredne demonstracije, i konačno 5. oktobar 2000. Druga stvar je što su stotine hiljada ljudi koje su osvajale slobodu najviše postradale posle osvojene slobode i bile glavne žrtve demokratske tranzicije. Ponosim se time što sam predvodio bunt naroda celih deset godina, a ne stidim se ničega, jer u proneverama ideala tog naroda nisam učestvovao - ističe Drašković, kome ni dve decenije kasnije ne bledi sećanje na dešavanja s „Trga slobode“:
- Sećam se trenutka kad usred mog govora pada komanda za napad i kad iz svih pravaca kreću cisternama, bornim kolima, pešadijom, konjicom i dresiranim psima sa ciljem da narod sabiju, kako bi ljudi gazili i ubijali jedni druge. Uvek ću pamtiti tu užasnu sliku i svoj povik „juriš„, posle kojeg se za manje od minut sabijena opruga odapela u drugom smeru i razbila napadače - priseća se lider SPO.
Demonstracije 9. marta nastavljene su naredne večeri protestom studenata na Terazijskom platou, koji su tražili ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobađanje Draškovića.
Skupština je ubrzo usvojila ostavke urednika RTV Beograd, a usvojena je i Bogdanovićeva ostavka.
Bogdanović: Težak datum
Tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović, koji je nakon demonstracija 9. marta podneo ostavku, u izjavi za Kurir kaže da je to bio „retko težak datum“, kojeg se nerado seća.
- Nismo očekivali tako agresivne demonstrante ni sve što se dogodilo. Ali, uspeli smo da to zaustavimo. Podneo sam ostavku i to je bio moj lični čin. Imao sam dovoljno radnog iskustva, 41 godinu, otišao sam u penziju i završio - ističe Bogdanović.
Napravili smo podvig
Lider SPO ističe da već dve decenije sluša priču da je 9. marta trebalo „ići do kraja“.
- Tu priču puštaju zlonamerni pokušavajući da okrive Vuka Draškovića, koji je na Slobodana Miloševića udario 1991, kad je ovaj bio najjači. To uglavnom govore oni koji od 5. oktobra pa do danas ne uspevaju zato što nisu bili spremni da demontiraju režim palog i biološki mrtvog Miloševića. Za te svoje propuste ne mogu kriviti 9. mart. Mi smo tada zapravo napravili podvig - kaže Drašković.
Ne zaboraviti Draganu
Dragana Srdić-Milojević je žena koja je pre 20 godina s tri podignuta prsta prkosila policijskom vodenom topu tokom devetomartovskih demonstracija. Fotografija njenog bunta obišla je tog dana celu planetu i postala simbol otpora. Dragana je umrla 15. septembra prošle godine u 60. godini života.
