Izvor: Kurir, 03.Jan.2015, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BILANS: Građani i privreda u minusu, banke u plusu
Račun Tokom 2014. plate realno pale za 0,3 odsto, BDP za dva, a industrijska proizvodnja za čak 6,8 odsto, dok je bankarski sektor zaradio 87 milijardi evra
BEOGRAD - Kad se u novogodišnjoj noći budu stišali poljupci i čestitke povodom dolaska nove godine, većina građana i privrednika Srbije mogu se zapitati šta su u stvari slavili, jer je količina novca koja im je ostala na prihodnoj strani mnogo manja od one na rashodnoj.
Sudeći po statistici, koja kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da su plate realno niže za 0,3 odsto, da je BDP pao za dva odsto, a industrijska proizvodnja za čak 6,8 u odnosu na kraj 2013, u godini koja je na izmaku građani i privreda bili su ekonomski gubitnici, izuzev banaka, koje su ipak uspele da zarade i povećaju kreditnu aktivnost za jedan odsto.
Nema dobitnika
Stručnjaci tvrde da ovakav bilans ne treba da čudi jer dobitnika u godini recesije, pada BDP, manjka investicija i elementarnih nepogoda gotovo da ne može biti. Pitanje je samo ko je manji gubitnik.
Ipak, profesor poljoprivrede Miladin Ševarlić smatra da je agrar najveći gubitnik:
- Dobro je da su seljaci preživeli ovu godinu, jer su pretrpeli štetu od elementarnih nepogoda, ali bilo je i državnih restrikcija u subvencionisanju. To će i naredne godine stvoriti velike probleme, jer se na liberalizovanom tržištu pojavljuju poljoprivredni proizvodi iz EU, kojoj je zatvoren plasman u Rusiju. To može biti smrt za srpske poljoprivrednike i u 2015, pošto ožiljke iz 2014. nisu sanirali, a bez pomoći države neće ni moći.
Neophodne reforme
Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković tvrdi da ni privreda nije bolje prošla:
- Ne može se govoriti o dobitnicima u godini u kojoj je zabeležen pad BDP. U takvoj godini porezi su, umesto da budu smanjeni, povećani, posebno oni na imovinu, što je dodatno opteretilo privredu, jer su ih neke lokalne samouprave povećale pet-šest puta. Ipak, dobro je što je država promenila neke propise, posebno Zakon o radu, i trasirala put za smanjenje administracije koja je na grbači privrede - kaže Atanacković.
