Izvor: B92, 25.Nov.2013, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIH: Federacija slavi, RS kritikuje
Sarajevo -- U Federaciji BiH obeležava Dan državnosti BiH kada je pre 70 godina u Mrkonjić Gradu održano zasedanje Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja BIH.
U Sarajevu smatraju da je na tom zasedanju Zemaljskog antifašističkog veća obnovljena državnost Bosne i Hercegovine ali BIH zapravo nema dan državnosti koji je proglašen na nivou zajedničkih organa.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić je poručio je da su narodi koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << žive u BiH još pre 70 godina istakli da hoće državu u kojoj je svaki gradjanin jednak u svojim pravima i načinu života, bez obzira u kojem delu države živi i bez obzira da li pripada "većini" ili "manjini", preneli su bosanskohercegovački mediji. "Još tada je naglašeno da svaki deo BiH pripada svakom njenom gradjaninu i da su tolerancija i zajednički život jedini ispravan put za sve", naveo je Komšić koji je uveren da će BiH, uprkos svim izazovima, "preživeti i nadživeti sve poteškoće". Ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija ocenio je da bi brojni sadašnji problemi u zemlji mogli biti lakše rešeni kada bi ona funkcionisala na vrednostima oko kojih je, kako kaže, još pre 70 godina postignuta suglasnost. "Da se neko setio i u Dejtonski ustav Bosne i Hercegovine uvrstio delove ili celu deklaraciju Drugog zasjedanja ZAVNOBiH-a, danas uopšte ne bi bilo potrebe da razgovaramo o sprovodjenju presude 'Sejdić-Finci'", ocenio je Lagumdžija. Podsetio je da je u dokumentu iz 1943. godine jasno stajalo da "aktivno i pasivno izborno pravo ima svaki gradjanin i gradjanka koji su navršili 18 godina života". Sadašnje odredbe ustava BiH zapravo ta prava ograničavaju, jer pripadnicima nacionalnih manjina ne dopuštaju kandidovanje za članove Predsedništva BiH i za zastupnike u Domu naroda parlamenta, što je i Evropski sud za ljudska prava ocenio nedopustivim i zatražio izmenu Ustava i izbornog zakona, prenose mediji u BiH čiji politički lideri o rešenju tog problema već mesecima bezuspešno pregovaraju. Povodom obeležavanja praznika član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović poručio je gradjanima da "vole sebe i svoju zemlju, poštuju komšije i budu antifašisti", dok je predsednik Federacije BiH Živko Budimir istakao da Dan državnosti BiH podseća na "očuvanje državnog identiteta, kao i potvrdu državno-pravnog suvereniteta". I dok u Federaciji BiH praznuju i datum obeležavaju brojnim manifestacijama, polaganjem cveća na spomenike i groblja, kao i svečanim akademijama, iz Republike Srpska, gde je običan radni dan, poručuju da ne postoji ni dan, ni datum državnosti BiH. Predsednik RS Milorad Dodik poručio je da na nivou BiH ne postoji ni dan, ni datum državnosti i da stoga Dan ZAVNOBIH-a, 25. novembar, ne može biti obeležavan kao dan državnosti. U otvorenom pismu predstaviku EU u BiH Valentinu Incku, Dodik mu skreće pažnju da su Visoki predstavnik i ostali predstavnici medjunarodne zajednice, svojim prisustvom dali značaj nepostojećem prazniku naslovljenom kao Dan državnosti BiH. Dodik je ukazao da je svaki pokušaj njegovog uspostavljanja antidejtonski. On je poručio da Republika Srpska nema ništa protiv da u Federaciji BiH ovaj datum obeležavau kao praznik, ali da se u Republici Srpskoj to neće nikada činiti. Dodik je naveo da, koliko mu je poznato, ne postoji odluka nijednog relevantnog organa dejtonske BiH, što je bilo neophodno doneti nakon potpisivanja Dejtona, koja potvrdjuje da postoji Dan državnosti BiH. Zakonom o praznicima Republike Srpske, republički praznici su 9. januar - Dan Republike i 21. novembar - Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Dan Republike (9. januar) obležava se kao dan donošenja Ustava RS, a što je u skladu sa odredbama Ustava Bosne i Hercegovine, kojim je propisano da svi zakoni, propisi i sudski poslovnici, koji su na snazi na teritoriji BiH u trenutku kada Ustav stupi na snagu, ostaju na snazi u onoj meri u kojoj nisu u suprotnosti sa Ustavom, dok drugačije ne odredi nadležni organ vlasti Bosne i Hercegovine (aneks II/2 Ustava).
21. novembar je Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. To je dan kada su u Dejtonu završeni mirovni pregovori i parafiran Dejtonski sporazum, čime je Republika Srpska potvrdjena kao medjunarodni pravni subjekt.
