Izvor: Kurir, 31.Dec.2011, 07:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIĆEMO SREĆNIJI ZA GODINU DANA - 2013.
Poštovani čitaoci, Zajedno smo pregurali tešku 2011, pa nam neće biti teško da pređemo i preko - kažu, još teže! - 2012. Čak ni to što ćemo imati 366 prepreka do 2013 (ova nova je prestupna) neće nam predstavljati teškoću! Umemo mi to!
Poštovani čitaoci,
Zajedno smo pregurali tešku 2011, pa nam neće biti teško da pređemo i preko - kažu, još teže! - 2012. Čak ni to što ćemo imati 366 prepreka do 2013 (ova nova je prestupna) neće nam predstavljati >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << teškoću! Umemo mi to!
Kraj godine je trenutak za svođenje računa; za kratak osvrt na ono šta je bilo u staroj (bila, ne ponovila se!) i priprema za ono šta nas čeka u novoj.
Znate li zašto je Kurir u 2011. bio ispred svih dnevnih novina u Srbiji, zašto je bio najuspešniji, najprodavaniji?
Ima nekoliko savršeno jednostavnih odgovora:
1) Potpuno je srpski, domaćinski. Jedini je dnevni list u državi Srbiji koji ima samo srpski kapital. Što znači da nije tačno da u Srbiji ne može da opstane firma koja ne prima neku pomoć sa strane (čitaj, iz inostranstva). Može! Samo mora da se radi vredno i pošteno.
2) Nema račune na Tajkunskim ostrvima. Nema! Kurir je, sam po sebi, ostrvo. I to Ostrvo Slobode, Istine i Tačnih informacija.
3) Ne dotira ga država. Ni na koji način. Da ga dotira, kao što dotira druge medije, imao bi ogroman broj oglasa, recimo. Isti onaj broj oglasa koji imaju državni mediji. Ali nema! Ima samo ogroman tiraž. Na opštu radost i ponos cele redakcije, i na ponos svih svojih čitalaca.
4) Dakle, Kurir ima verne čitaoce. I njihov broj raste iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec. Raste broj vernih čitalaca. Pa na kraju godine, kad se podvuče crta, Kurir bude mnogo iznad crte u odnosu na svu ostalu konkurenciju. To je činjenica. Eto.
5) Možda i najbitnije: Kurir je samo svoj i - narodni! Pripada samo čitaocima. To je jedina i cela istina.
Tako je, dakle, bilo svih proteklih godina, pa i 2011, naravno, a tako će biti i 2012.
E, šta će još biti 2012?
Biće, kažu, kriza. Žešća od svih do sada. Pa šta?!
Pa mi, narode, kriziramo otkako postojimo! Nema tu za nas ništa novo, pa neće biti novo ni u novoj godini. Eto. Mi ćemo tu krizu smazati za doručak! Pošto za pravi doručak uglavnom nemamo. Većina nas. Ali preguraćemo. U inat političarima, tajkunima i onima koji imaju preko svake mere. U inat! Za nas će biti hleba, a oni neka jedu šta oće!
Biće, najavljuju, i izbora u 2012. I to ćemo da preživimo! Tol’ke smo izbore preživeli, pa ćemo i sledeće! Neke partije neće. Na sreću.
Biće, kažu, i smak sveta. Drevni narod Maja je, to već svi znaju, prorekao da će se sve(t) raspasti 21. decembra 2012. Smak sveta?! Pih! Mi ćemo i to da preživimo!
I dočekaćemo i 2013. Veseliji, srećniji i zadovoljniji! Verujte! Verujte u to. To nam je jedino ostalo. A i ne košta ništa. Nemojte, naravno, verovati u Deda Mraza (to ostavite deci) i nemojte verovati političarima (ne budite deca!). Verujte - sebi!
I verujte Kuriru, naravno.
Kakvi smo baksuzi, nama će ta 13. godina 21. veka biti srećna!
