Izvor: Kurir, 28.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BEZBEDNO?
Albanci u Srbiji, ali i na Kosovu i Metohiji, strahuju za svoju imovinu, postavlja se pitanje kako će se ona ubuduće tretirati
BEOGRAD - Posle nedavnih incidenata na ulicama Beograda, ali i protestima u gradovima širom Srbije, postavlja se pitanje kako će se ubuduće tretirati imovina Albanaca u Srbiji, ali i onih sa KiM koji poseduju nekretnine van južne pokrajine.
Albanci kojima su polupane radnje spremaju se da o tome obaveste skupštinske organe, kaže za Kurir >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << lider PDP i jedini albanski poslanik u parlamentu Riza Halimi. On ističe da je danima u telefonskom kontaktu s nekoliko vlasnika pekara, poslastičarnica i buregdžinica u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i ostalim gradovima, čiji su izlozi stradali od kamenica.
- Rekao sam im da prikupe izjave, zapisnike i dokumentaciju da bih mogao da o tome izvestim skupštinske odbore. Strepim da nasilje ne eskalira, pošto je ovako krenulo. Vidim da su i oni veoma zabrinuti i uznemireni - prenosi šef PDP.
Međutim, Nedžmedin Saćipi, predsednik Nacionalne demokratske partije iz Bujanovca, kaže da se kao Albanac u Srbiji oseća bezbedno i misli da nema razloga da se ostali pripadnici te manjine osećaju drugačije.
- Mi smo svi građani Srbije - i Srbi, i Albanci, i Romi, nema razloga da bilo ko provocira. Isto poručujem i Albancima u Beogradu, koji moraju da pokažu strpljenje i razumevanje za sva negodovanja. Jasno je da provokacije upućene na albanske adrese imaju isti izvor, a to je međunarodna zajednica, na šta mi ne možemo da utičemo. Siguran sam da srpski političari napade na nacionalnoj osnovi ne opravdavaju - kaže Saćipi.
Inače, prema proceni Rize Halimija, Albanaca u Srbiji ima oko 100.000, a šta je sve u njihovom posedu, gotovo je nemoguće utvrditi.
- Prema popisu iz 2002. godine, u kome su posle 21 godine učestvovali i Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, evidentirano je 59.000 Albanaca. Međutim, popisom nisu bili obuhvaćeni oni koji duže od godine žive u inostranstvu, što samo u slučaju Preševa znači da 13.000 ljudi nije popisano - precizira Halimi.
On ne zna koliko tačno njegovih sunarodnika živi u Beogradu, ali ističe da ih je znatno više bilo do 1999, kad su počeli da razmenjuju kuće s kosovskim Srbima.
- Deo njih je nastavio da živi u Srbiji, gde je došao pre nekoliko decenija, ali nažalost, susreću se s velikim problemima. Svesni su da im je bezbednost ugrožena - priča Halimi.
U Beogradu je davne 1880. godine bilo svega 59 Albanaca, a 1921. njihov broj se popeo na 421. Popis iz 1948. registrovao je 1.137 pripadnika albanske nacionalnosti u glavnom gradu. Taj broj je neprestano rastao, pa je 1961. dostigao 8.262. Najviše je bilo radnika u građevinskim firmama, zanatlija, studenata, pokrajinskih predstavnika u republičkim i saveznim organima, novinara i umetnika. U Beogradu ih je, po popisu iz 1981. godine, bilo nešto preko 8.000, a pravo glasa na izborima održanim 1996. godine u Beogradu imalo je 4.415 Albanaca.
Zanimljivo je da prestonički Albanci nikad nisu imali svoje udruženje. Jedino su albanski studenti krajem pedesetih godina prošlog veka formirali KUD “Perpjekja”, koji je odlukom studentskog rukovodstva ukinut 1985. godine.[ antrfile ]
PREMLAĆIVANJE U NOVOM SADU
Riza Halimi tvrdi da se primećivalo da je situacija uzavrela još pre godinu dana, kad su dvojica Albanaca pretučena u jednom novosadskom motelu, a njihovi automobili demolirani.
- Zatražio sam od MUP da se taj slučaj procesuira. Iako je postupak pokrenut protiv N. N. lica, istraga nije dala rezultate - kaže Halimi.
