Izvor: Kurir, 14.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BEZ NADE
Aleksandra Rašković ne zna ni gde će ni šta će sa svoje šestoro male dece. Vlast joj isključila struju u stanu u koji se nasilno uselila
KRAGUJEVAC - Aleksandra Rašković, majka šestoro dece, nasilno se uselila u prazan stan u zgradi namenjenoj raseljenima i prognanima. Samo šest dana provela je u njemu. Došli su majstori Gradske stambene agencije, isključili struju, a vlast preti da će Aleksandru i decu iseliti iz stana. Nije njen, kažu.
- Ja, suprug Saša >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i naša deca godinama smo živeli privatno, vukli se od nemila do nedraga, po podstanarskim stanovima i sobama. Saša je otišao u Austriju, tamo pokušava da nađe posao, ali posla nema. Ja zbog dece ne mogu da radim. Nema ko da ih čuva, a onda mi kažu da neću posao koji mi se nudi - kaže Aleksandra, koja sama brine o deci staroj između četiri i 15 godina.
Malo ko je hteo da primi porodicu koja ima šestoro "pilića". Naravno deca su mala, nestašna, dovoljno je samo da svako od njih nešto izgovori pa da komšijama zasmeta buka i galama.
- Sa decom sam bila i u Sigurnoj kući. Imala sam teške telesne povrede i tamo su me zbrinuli. Posle toga, ljudi iz Sigurne kuće platili su nam stan. Međutim, gazda nije hteo da nas drži duže i posle tri meseca smo otišli. Nismo imali novca da platimo. Tamo su mi i stvari ostale - priča ova nesrećna žena dok su uz nju pet dečaka i jedna devojčica.
Kasnije je Aleksandra našla stan u Bresnici koji je tri meseca trebalo da plaća Centar za socijalni rad. Centar je platio za mesec dana, ali gazdarica je tražila tri meseca unapred.
- I odatle smo isterani i pre pet dana ostali smo na ulici. Nisam imala drugog izlaza i morala sam da obijem stan. Centar za socijalni rad je zapretio da će mi decu uzeti i smestiti u hraniteljsku porodicu ako budu na ulici - priča Aleksandra, ističući da nema nikakvih sredstava za život.
- Lično sam obila stan. Rekli su da će milicija doći da me hapsi. Provalila sam u tuđi stan i moram da izađem. Isključili su mi struju. Sve što sam kupila od hrane, propalo je, nemam nikakvih sredstava, niti znam gde ćemo - očajna je majka šestoro dece.
U jednoj od soba dečje stvari, odeća. Bačeni na pod, trunu. Sve treba oprati, a vode nema. Nesrećna majka kod komšinice kuva deci ručak, podgreva mleko, ali i to je pitanje dokad.
Opština je obećavala godinama da će Raškovićima obezbediti stan. Dolazili mnogi, dolazio i Verko, slikali se, i sve ostalo samo na obećanjima.
- U Vašarištu smo bili dvadeset dana bez struje i vode. Deca se zarazila, i prljava, i bolesna, i vašljiva. Namučena su. Ako nemam gde da ih smestim, uzeće mi ih - kaže Aleksandra. Kad se pojavi pred šalterima i vratima onih koji treba da pomognu, obično čuje:
- Što si rađala toliko dece kad ne možeš da brineš o njima? [ antrfile ]
ODBILA POSAO
Aleksandri Rašković nuđen je posao u "Gradskom zelenilu".
- Javili mi u dva sata po podne da dođem sutra ujutro u pola sedam. Dete mi jedno tih dana operisano, drugo se polilo vrelom vodom i danas su vidljivi ožiljci. Nisam mogla da ostavim decu. Onda govore da sam odbila posao, da sam neradnik. Drugi mi posao nije ponuđen.
