Izvor: Kurir, 13.Avg.2010, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BESPOSLIČARENJE
Kao svi besposličari, leto provodim na moru. Uživam u čuvenim jadranskim lepotama. Za lepoticama se ne osvrćem. Ukočio mi se vrat pre neku godinu od spavanja po liftovima, rovovima, zatvorima i sličnim institucijama. Zato sam u dvorištu stavio kompjutersku stolicu, koja po volji može da se okreće i desno i levo.
Čitam novine. Juče pišu da je Vlada Crne Gore donela odluku o tome da, ko god da 500.000 evra, može postati Crnogorac. Uz to, može vrlo jeftino dobiti kršne momke >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sa Cetinja da ga čuvaju i paze. Kud ćeš šta bolje? Meni se dopao taj predlog. Pa, Crna Gora bi mogla samo od toga da živi!
Samo su sa cenom, kao po običaju, preterali. Ima mesta gde se za mnogo manje para može dobiti državljanstvo. To je dobro iz demografskih razloga. To bi im popravilo natalitet u Crnoj Gori. Na primer, da državljanstvo košta 100.000, njima više turisti ne bi ni trebali. Kad jutros, Nemci kažu da će Crnoj Gori uvesti vize ukoliko tu odluku sprovedu. Bilo dobra ideja, ali se ne da siromahu sitno samljeti žito.
Po haustorima i kabinetima, na morskim plažama, priča se ko je novi kandidat za Šarića. Da li je red na Vasojeviće ili Pipere? Vrlo je bitno iz kojeg će plemena doći. Hoće li biti Drobnjak ili Pivljanin?
U vreme takozvane ruske godine, kad su Rusi kupovali sve i kad su cene stanova dostigle astronomske cene, mnogi su se zaleteli da ulažu u nekretnine. Cena stanova je pala za 300 odsto. Ostali su mnogi pod hipotekama nedovršeni stanovi. Hvala bogu i grčkim demonstracijama i turističkim prevarama. Kažu da je i ovoliko turista koliko je stiglo, stiglo zahvaljujući štrajkovima u Grčkoj.
Prozor moga stana u Kumboru gleda na napuštenu kasarnu. Tišinu remete samo zrikavci. Sećam se vremena kad se tu tiskalo na stotine vojnika. I čini mi se da je to bilo pre pedeset godina. Sad je drugo vreme.
Svi raspravljaju hoće li i ko kupiti kasarnu. Svojevremeno su se kao ozbiljni kandidati pominjale sestre Vilijams. A pričalo se da je i Ralf Šumaher bacio oko na kasarnu. A sada je sve to miljama daleko, kao što je uvek i bilo. Da li danas neko može pomisliti da će mu se u komšiluk doseliti vozač Formule 1?
Razgledam kuću Iva Andrića i tu će stolovati budući srpski konzul. Ima veliko i lepo dvorište. Taj vrt me podseća na jedno druženje sa Evom Ras. Da li se još neko seća Branka Ćopića? I onog što je Branko rekao za Evu Ras: „KO NE VOLI EVU RAS, UJEO GA BESAN PAS“!
Da sam na mestu onih koji su doneli odluku da se Evi Ras oduzme penzija, nabavio bih telohranitelje i pazio kud se krećem. Mnogo je u Beogradu besnih pasa. Neće proći mnogo a da ne čuju kako neko iza leđa šapuće: „To je onaj što je uzeo penziju Evi Ras“. Što se mene tiče, smatram da je jedino pravedno rešenje da se Evi Ras da nacionalna penzija. Zaslužila je to Eva. I ne samo to nego i izvinjenje.
Slušao sam tada u kući Iva Andrića Evu Ras i nijednom mi nije palo na pamet da progovorim. Slušao sam je kako veze priče jednu na drugu, poput balkanske Šeherezade.
