Izvor: Politika, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BEOGRADSKE TRUBE
Previše je dana u srpskoj istoriji koje smo dočekivali sa zebnjom i strepnjom. Imali smo i rokove i ultimatume, loše predznake i olako uzdanje u mogućnost da se problem reši sam po sebi. Naravno, ako ga u tome ne budemo ometali. Bilo je dana u kojima smo izazivali i prizivali sudbinu, ili je iskušavala ona nas, uglavnom nedovoljno spremni da se suočimo sa epilogom krize, ma kakav on bio. U stvari, još ne znamo šta je to i šta nas može dočekati u satima i danima koji slede.
Danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je takav dan. Mesecima najavljivan kao traumatična granica između iščekivanja i rešenja. Inače su u opticaju bili, i još su tamo, razni sinopsisi izbavljenja ili novih uzaludnih lutanja. Vlada je napravila akcioni plan, ali taj papir je državna tajna: "ne otvarati pre znaka za uzbunu"!
Može se razumeti diskrecija političkog vrha, koji svakako ima u vidu najgoru soluciju. Od nje se i polazi kada se ona očekuje! Samoproglašenje Kosova za državu biće bolno kidanje integriteta naše države i opasan potres samopoštovanja.
Ta ekstremno neprijatna osećanja biće potencirana jednostranim, ali važnim, priznanjima takvog akta. U tom času, ili nešto docnije, problem može da eskalira i do "kritične mase" nasilja. Razlozi su na istom mestu, ali uz rigorozno sukobljene motive. Priština bi, na primer, (vrlo verovatno) pokušala da uspostavi kontrolu nad "čitavom teritorijom" koju je upravo proglasila državom. Šta bi se u tom slučaju dogodilo sa Kosovskom Mitrovicom i srpskim enklavama?
To su već potencijalna žarišta teških oružanih incidenata, da ne kažemo nešto zlokobnije. Izgleda da se Kfor u poslednjih dvadesetak dana ozbiljno sprema za "dan D". Posebno za onu varijantu o kojoj se govorilo samo uzgredno. A ona se sastoji u mogućem, čak verovatnom, sukobu između ANA i Kfora.
U prošli četvrtak ushićeni novinar hrvatske televizije raportirao je o spremnosti ANA da "spreči invaziju iz Srbije". Gomila ljudi sa crnim čarapama preko glava slikala se za HRT, pokazujući da poseduju prilično dobru opremu i lako naoružanje. Ista televizija je pokazala Albance koji žive u Zagrebu, koji jedva čekaju "nogometni susret Kosova i Hrvatske".
"Otpor srpskoj invaziji" je drugo ime za napad na Mitrovicu i enklave. Ako Kfor dobro radi svoj posao, njegov sukob sa ANA skoro da se ne može izbeći. Priprema za "najgoru soluciju" morala bi da ima bar dve temeljne stavke: kako sačuvati Srbe na Kosovu! Kako sačuvati Srbiju od opasne političke filozofije da "ona ne može opstati bez Kosova!" Ako ne može, šta bi bio izlaz, gde je ta optimistička verzija propasti.
Zbog toga strategija Srbije u najgoroj soluciji ne bi morala da se sastoji u očekivanju ili potenciranju sukoba između kosovske gerile i Kfora. Mada ima mnogo uslova koji bi mogli da ih dovedu do obračuna. I taj sudar bi mogao da bude opasan u slučaju neodlučnosti Kfora, jer bi sve to proizvelo novi nivo haosa bez kontrole.
Ali traženje saveznika za spas Srba je imperativ. Tako smo došli u apsurdnu poziciju: pomoć moramo potražiti od onih sa kojima smo u sve težoj svađi. Postoji, naravno, još jedna mogućnost: da zategnemo kolane i opanke, pokupimo ljudstva i municije koliko imamo, pozovemo se na kletvu Lazarevu, pa u rat. Narod kaže, "kom opanci – kom obojci!" A na Kosovu opanaka jedva da ima.
Savetnik premijera, gospodin Simić, izašao je u javnost sa vedrim otkrićem da je i rat pravno sredstvo, pa ako je već tako, naše je pravo da ga vodimo. Bar da eksplicitno ne isključimo oružani sukob kao adut koji (možda) krijemo u rukavu. Može biti da savetnik zna više od običnih rodoljuba, jer da nije tako ne bi se stalno družio sa prvim ministrom. Jedan važan vojnički princip inače je sadržan u odnosu prema oružju: ako si već isukao sablju, onda je i upotrebi!
Bilo bi naopako ako je gospodin savetnik ovlašćen da preti "drugim pravnim sredstvima", koji su rat. Tako je učenje Klauzevica zamenio ličnom ratnom doktrinom. Ministar odbrane, koji bi morao da širi oko sebe pobednički optimizam, sklon je da kaže da rata neće biti. Isto govori ministar spoljnih poslova. Ništa od rata! Bar što se tiče nas. Ali, koga slušati, mi ipak imamo koalicionu vladu!
Možda Srbija zaista ima snage da sačuva sebe od gore sudbine nego što je ova na današnji dan, i da Srbi na Kosovu dočekaju ono što se ima dogoditi bez novih trauma. Moramo verovati da srpski politički vrh u svom tajnom planu ima set dobrih odgovora na najsnažnije udare koji nas mogu zadesiti.
Ali, da tu neće biti udara protiv sopstvenih građana. Kao što je, na primer, vanredno stanje, koje uporno prizivaju neki ljudi, nespremni da se bez zaštite cenzure i policijskog časa suoče sa pitanjem: gde si bio i sa kim si večerao kad je sve ovo započelo!
[objavljeno: ]
