Izvor: Kurir, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BEKSTVO
Milorad Ulemek tvrdi da ga policija nikad ne bi pronašla da se nije sam predao, uz opasku da ga očigledno nisu preterano ni tražili
BEOGRAD - Milorad Ulemek, koji se krio od potere 14 meseci posle stavljanja njegovog imena na prvo mesto liste osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, otkriva šta je neophodno za dobro skrivanje.
„Zemunci“ koji su još na slobodi kao da su najveštiji u skrivanju. Veštiji i od vas. Ili se možda radi o nečemu sasvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << drugom - da ih neko dovoljno moćan prikriva ili da ih država i ne traži ozbiljno?
- Ne treba tu mnogo veštine. Potrebno je da imate dva ili tri čoveka od neograničenog poverenja. Dalje, morate poštovati nekoliko nepisanih pravila koja se nameću u takvim situacijama. I na kraju, treba imati gvozdenu samodisciplinu i samokontrolu. Pod tim uslovima, možete biti mirni. Čak vam ne treba ni veliki novac. U tome je poenta. Da se nisam predao, nikada me ne bi ni našli! Uzgred, imao sam utisak da me preterano nisu ni tražili.
Otkud utisak da vas nisu ni tražili preterano?
- Pa da jesu, zar bih mogao da se krijem u svojoj rođenoj kući 14 meseci?!
Jeste li imali priliku da pročitate knjige koje su objavili Vladimir - Beba Popović i Zoran Mijatović? Koliko je u njima verodostojnog, ima li izvrtanja i montaža? Kako vam oni izgledaju kao pisci u poređenju sa Dušanom Mihajlovićem?
- Nisam imao priliku da pročitam nijednu njihovu knjigu, ali ne zato što smatram da nisu za čitanje. Jednostavno, nisu mi došle pod ruku. Pošto nisam imao priliku da pročitam, ne mogu ni da upoređujem pisanje kolega pisaca.
Da li biste sa nekim od njih trojice popili piće?
- Da, popio bih sa njima piće. Već sam rekao da nisam ni sujetan ni zlopamtilo. Iskoristio bih priliku da razjasnimo neke stvari. A šta bi trebalo da se desi? Pa, za početak dve stvari: ili da ja izađem na slobodu ili da oni dođu ovde u zatvor. Nije isključeno ni jedno ni drugo!
Mislite li da bi sva trojica mogla zaglaviti u zatvoru ili samo neko od njih? Ko i zbog čega?
- Da je prava i pravde - oni bi čak i po trenutno važećim aršinima trebalo da budu u zatvoru! Zbog laganja, neodgovornosti, prikrivanja istine, obmanjivanja i laganja suda. Lista je dugačka. Na slobodi su isključivo zbog dvostrukih aršina.
Pišete li sami nešto novo i šta? Dolaze li i do vas zlurada „nabacivanja“ da vam sve što napišete neko veštiji „doteruje“?
- I čitam i pišem. I to mnogo. Eto, trebalo je da se nađem u ovakvoj situaciji pa da se zaljubim u knjigu. Često me neko od komandira pecne u stilu: „Da si toliko čitao i pisao, ne bi bio ovde“. Obično im odgovorim: to je tačno, ali uvek uz dodatak - isto se može reći i za vas! Inače, već je izašla iz štampe moja šesta knjiga „Momci iz Brazila“, II deo. Pod naslovom „Čopor“. A upravo završavam i sledeću, koja će se pojaviti najverovatnije polovinom decembra.
Kako će se zvati? O čemu će biti?
- Naslov je „Mađioničar“. Ostalo ostavimo čitaocima.
A šta je sa „nabacivanjima“ da vam neko pomaže u pisanju?
- Što se tiče nabacivanja - to su mi najomiljenije i najdraže kritike! To samo znači da ono što pišem ima nekakav kvalitet. Ja sam skromna duša...
Dobro, kako ste doživeli ocenu Dušana Mihajlovića da ste istorijska ličnost?
- Ako me gospodin Mihajlović smatra i vidi kao istorijsku ličnost - lepo od njega. Lično sebe ne smatram niti vidim kao istorijsku ličnost. Da li je to tako - vreme će pokazati. Vreme je najmerodavniji sudija istorije.
NEKE STVARI ĆU ODNETI U GROB
Ono što ste dosad rekli - sami ste priznali - nije sve što biste još mogli da kažete... Ne dozirate li ponešto možda zato što se pribojavate za svoj život?
- Svoje karte sam već otvorio i da nemam šta da krijem. Da sam hteo da nešto krijem i stvaram bilo kakvu konfuziju, slao bih vam redovno razne pamflete. Naravno, ima stvari koje se ne odnose direktno na ove slučajeve, već su to neke životne situacije - to će otići sa mnom u grob. To je stvar principa, a ne straha.
RANJAVAN SAM SEDAM PUTA
Kako vidite svoje zasluge, i za šta? U čemu su vaši gresi?
- Svoje zasluge nikada nisam isticao, pa neću ni sada. Ako ih imam, to neka procene drugi. Za vreme onih nesrećnih ratova radio sam ono što sam najbolje znao.
Borio sam se rame uz rame sa ostalim hrabrim momcima koji su bili spremni da svoj život polože na oltar otadžbine. Ranjavan sam sedam puta, jednom zarobljavan. Davao sam sebe maksimalno, gde god je to bilo potrebno i kad god je narod bio ugrožen.
Ako neko bude smatrao da su to nekakve zasluge - neka to oceni kako misli da treba. Što se tiče grehova, po današnjim merilima moji gresi su u tome što sam se usudio da se bacam u vatru kad god je srpski narod bio ugrožen.
Ali, opet bih isto uradio! Moja glava je najmanje vredna.
