Izvor: Kurir, 07.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BEBI BUM
Trojke koje je dobio bračni par Tanasijević možda najavljuju porast nataliteta u Srbiji
BEOGRAD - Mali Vasilije Tanasijević iz Kragujevca danas će, na svoj prvi rođendan, dobiti najlepši poklon na svetu - dva brata i sestru! Naime, mama Bojana (24) pre pet dana na svet je donela zdrave trojke, Mitra, Janka i Janu. Bojana se porodila carskim rezom u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj, na kojoj je zbog visokog rizika morala da održava trudnoću.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Zatrudnela sam četiri meseca posle prvog porođaja, koji je takođe obavljen carskim rezom. Moj lekar iz Kragujevca, po kome je Janko dobio ime, preporučio me je dr Radunoviću, koji me je porodio - priča Bojana i dodaje da je izuzetno zahvalna doktoru i osoblju klinike, jer su svojom ljubaznošću pomogli da joj porođaj prođe lakše.
Interesantno je da je mladi bračni par Tanasijević samo nešto više od godinu dana u braku, a već ima četvoro dece! Nenad radi u SUP u Beogradu, a Bojana studira menadžment. Kažu da će se lako snaći sa prinovom i da im novac ne predstavlja problem.
Za razliku od Tanasijevića, koji su, kako sami tvrde, materijalno dobro zbrinuti i ne razmišljaju šta će i koliko dobiti od države za svoju decu, mnogim mladim roditeljima u Srbiji upravo je materijalni momenat taj koji određuje vreme stvaranja potomstva. Zbog toga se bebi bum koji bi trebalo da se desi u Srbiji posle donošenja Strategije za podsticaj rađanja, sudeći bar prema prvim reakcijama mladih parova, neće desiti 2008. godine, i to upravo zahvaljujući tom istom dokumentu.
Naime, s obzirom na činjenicu da Strategija predviđa vraćanje isplate trudničkog bolovanja na nekadašnjih celih 100 odsto zarade, ali i jednokratnu isplatu roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete tek od januara 2009. godine, mnogi parovi su već sada počeli da kalkulišu sa vremenom začeća deteta.
- Mnogo više mi se isplati da sačekam do leta i da onda ostanem u drugom stanju. Ne samo da ću, kada trudnoća uđe u visoki datum, imati mogućnost da je održavam kod kuće uz celu platu, već ću i roditeljski dodatak za drugo dete dobijati u celini - kaže D. J., zaposlena u "Štampi".
Ona dodaje da do sada nije ozbiljno razmišljala o drugom detetu, jer joj je plata mala, a roditeljski dodatak od tri hiljade mesečno samo bi pokrivao izdatke za pelene.
Ovakve ili slične reakcije samo pokazuju do koje mere je rađanje u Srbiji postalo privilegija, a prema mišljenju stručnjaka socijalne psihologije, parovi, pogotovo mlađi, žele određenu vrstu stabilnosti, pre svega u državi.
- Želja mladih parova da prolongiraju začeće kako bi mogli da koriste beneficije iz pomenute strategije govori samo da je materijalni momenat u rađanju njima veoma bitan. Međutim, ono što njima još neophodnije, to je veća stambena obezbeđenost, veća zaposlenost i uopšte viši standard, koji samo jaka država može da obezbedi - navodi Žarko Trebješanin, socijalni psiholog i profesor na Defektološkom fakultetu, dodajući da je greška što se usvajanje Strategije odlagalo, te da je za Srbiju veliki gubitak što ona nije usvojena pre deset godina.[ antrfile ]
GODIŠNJE OKO 20.000 BEBA MANJE
Prema podacima iznetim u Strategiji, nivo rađanja dece ispod potreba proste zamene generacija, koji traje već decenijama, osnovni je pokretač depopulacije i naglašenog starenja stanovništva Republike Srbije. To znači da se svake godine u Srbiji rodi oko 20.000 beba manje nego prethodne godine.
- Naime, stanovništvo centralne Srbije i AP Vojvodine od 1992, odnosno od 1989. godine, više se ne obnavlja prirodnim putem, a u 2005. godini stopa prirodnog priraštaja iznosi -4,3 odnosno -5,5 promila. Prema poslednjim podacima, koji se odnose na 2006. godinu, jedna žena rodi 1,44 deteta, što je ispod evropskog proseka, koji iznosi 1,5 deteta po ženi - navodi se u Strategiji i dodaje da je, drugim rečima, nivo rađanja za čak 30 odsto ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva kada se Republika Srbija posmatra kao celina, što znači da će sledeća generacija žena rađati za gotovo jednu trećinu manje u odnosu na sadašnju.
