Izvor: B92, 24.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BALKAN GLAVNA TEMA MINISTARSKOG SASTANKA EU
Ministri inostranih poslova Evropske unije u ponedeljak ce u Luksemburgu, tokom prvog dana dvodnevnog zasedanja, najveci deo rada posvetiti Balkanu, stanju u Makedoniji, koja se, kako je ovde vise puta istaknuto ove sedmice, nalazi "na ivici gradjanskog rata", saradnji Beograda s Haskim tribunalom i predstojecoj Donatorksoj konferenciji za SRJ. U casu kada je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana, uspeo da ugovori nov prekid vatre izmedju makedonskih snaga i albanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pobunjenika, ministri ce imati neprijatnu duznost da se suoce s cinjenicom da od vremena sastanka odrzanog pre dve sedmice, na istom nivou i na istom mestu, u Skoplju nije doslo ni do kakvog pomaka na politickom planu. Od tih pomaka i ucvrscivanja trajnijeg primirja, zavisice i pocetak najavljenog vojnog angazovanja NATO u Makedoniji, sto ce takodje biti nezaobilazna tema sutrasnjeg skupa. Delegacija makedonske vlade trebalo je da sutra u Luksemburgu podnese raport o rezultatima dijaloga predstavnika dve zajednice u Makedoniji, spremnosti za politicke reforme i postizanje primirja. Iako je bilo predvidjeno da taj raport podnesu predsednik drzave Boris Trajkovski i premijer Ljupco Georgijevski, Makedoniju ce u Luksemburgu, po svoj prilici, predstavljati ministar inostranih poslova Ilinka Mitreva. U briselskim diplomatskim krugovima ta se promena tumaci kao znak da vlada u Skopju nema "mnogo pozitivnog" o cemu bi raportirala evropskim ministrima. Takodje jos nije izvesno da li ce sastanku prisustvovati predstavnici 4 glavne partije makedonske vlade, sto je takodje bilo najavljeno. Ministri ce raspravljati o daljoj strategiji Unije prema krizi, a tim povodom se ocekuju i neke konkretne odluke, kao sto je imenovanje specijalnog politickog izaslanika EU za Makedoniju. Izaslanik bi bio stacioniran u Skoplju na odredjeno vreme, odgovarao bi direktno Havijeru Solani, a zadatak bi mu bio odrzavanje medjuetnickog dijaloga. Kako se nezvanicno saznaje, ovu ulogu trebalo da preuzme bivsi ministar odbrane Francuske Fransoa Leotard.
Saradnja Beograda s Haskim tribunalom, kao i perspektive predstojece Donatorske konferencije za SRJ, bice druge dve glavne tacke zasedanja. U Briselu tokom vikenda nije bilo zvanicnih reakcija na usvajanja uredbe o saradnji s Hagom, mada je u vrhu Evropske komisije, uoci donosenja ovog dekreta, agenciji Sense receno da bi EU pozdravila usvajanje takvog jednog akta, kao koraku ka konkretizaciji saradnje s Tribunalom. Isti izvori su tom prilikom istakli da visemesecna parlamentarno-pravna neizvesnost oko usvajanja zakona nije bila ni potrebna, imajuci u vidu medjunarodne obaveze SRJ kao clanice UN i potpisnice Dejtonskog sporazuma i nespornog prioriteta Haskog tribunala nad nacionalnim sudovima. Buduci da su funkcioneri Evropske komisije ovih dana vise puta isticali da EU ne dovodi u vezu izrucenje Milosevica sa odrzavanjem Donatorske konferencije, ne ocekuje se da ce takva vrsta uslovljavanja biti pominjana. Privatno, diplomate kazu da se od Beograda, bez obzira na donosenje uredbe, pre svega ocekuju "dela, a ne reci".
