Izvor: Kurir, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BAGZIJA „TRENIRALA“CIA
Dejan Milenković Bagzi je tokom skrivanja u Grčkoj sve vreme bio pod budnim okom određenih obaveštajnih struktura, koje su ga posećivale i „obrađivale“ - radi se o američkoj liniji
Ako je Milorad Ulemek Legija iole u pravu, i stvarna uloga nekih svedoka saradnika - na čijim iskazima u dobroj meri počiva presuda za atentat na Zorana Đinđića - tek će morati da se nađe na terazijama pravde.
Imate li saznanja o skrivanju u Grčkoj Dejana Milenkovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Bagzija?
- Danas, kada se analizira cela ta situacija u vezi sa njegovim „bekstvom“ iz Meljaka i odlaskom u Grčku, potpuno je jasno da je on bio tamo sklonjen, da bi kasnije bio izvučen iz naftalina i upotrebljen kao tužiočev džoker. Nemojte da zaboravite da za njim nikada nije bila raspisana Interpolova poternica, da se njegovo hapšenje odigralo samo dva meseca posle moje predaje, da je dobio status svedoka saradnika pod veoma čudnim okolnostima, i to iz drugog pokušaja!
Na šta ciljate?
- Sve sa Bagzijem bilo je farsa i vešto odigrana kombinacija. Od samog početka. On je od početka bio džoker koji je sklonjen u stranu za slučaj da iskrsne nešto nepredviđeno.
Šta je bilo to „nepredviđeno“?
- Verovatno moja predaja. Zato su i aktivirali tog svog džokera.
Da li je Bagzi tokom skrivanja u Grčkoj - gde se sklonio, ili bio sklonjen posle atentata i likvidacije Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma u Meljaku - mogao biti „treniran“ za ulogu svedoka saradnika od neke obaveštajne službe? Ako jeste, od koje?
- Preko svojih veza i kontakata u Grčkoj imam određene informacije o tome. Dobio sam ih u međuvremenu, a potvrđuju: da je Bagzi sve vreme bio pod budnim okom određenih obaveštajnih struktura, koje su ga kasnije, kada je „uhapšen“, i dalje posećivale i „obrađivale“. Sve vreme dok je bio u pritvoru. Radi se o američkoj liniji.
Hoće li vaša žalba na prvostepenu presudu za atentat počivati i na tim saznanjima?
- Svakako. Ali, biće ovo jako teško prezentovati sudu jer niko od mojih „kontakata“ ne želi da se pojavi pred sudom i da o tome svedoči. Znate, kako to ide: Amerika je ipak Amerika...
Do sada su povodom ubistva Zorana Đinđića pominjane sve vodeće zapadne obaveštajne službe. Prvo nemačka (branilac Zvezdana Jovanovića, Nenad Vukasović, u Glasu javnosti), pa britanska (Jovica Stanišić povodom Vladimira - Bebe Popovića) i francuska (operacija „Sultan“), a sada, evo, vi upirete prstom u „američku liniju“. Šta sve to „na gomili“ znači? Da li neko nedostaje?
- Pa, svakako nedostaje ruska obaveštajna služba. Jer, sve najmoćnije tajne službe su budno motrile, kao kopci, na sve što se proteklih godina dešavalo na našim prostorima. To i dalje čine. Uostalom, to im je i posao.
U sudu ste tvrdili da su samo Milan Veruović i ostalih sedam Đinđićevih telohranitelja davali sve od sebe da ga zaštite, a da BIA i MUP nisu na tom planu činili gotovo ništa od onoga na šta su ih zakon i propisi obavezivali. Zbog čega posle „Beogradske arene“ nije bilo uvedeno ono što ste nazvali „vanrednoradnim stanjem“?
- To sam tvrdio samo na osnovu činjenica koje su jasno na to ukazivale. Tokom celog procesa. Reč je o činjenicama iz svedočenja onih koji su na suđenju govorili o tome. Te činjenice nedvosmisleno pokazuju da posle „saobraćajnog incidenta“ kod Beogradske arene, koji je kasnije pretvoren u pokušaj ubistva, na planu premijerovog obezbeđenja nisu bile preduzete nikakve mere.
Kakvu su ulogu u tom kobnom i kažnjivom nečinjenu odigrali Dušan Mihajlović, Zoran Janjušević, Nenad Milić, šef BIA i šef obezbeđenja Vlade Koprivica? Kako objašnjavate činjenicu da su sve njihove neprijatnosti bile u tome što su morali da pred Specijalnim sudom svedoče o atentatu?
- O njihovoj ulozi morala bi da razjasni istraga. Tim pre što su učinili sve što su mogli da svoj nemar, nečinjenje i nezainteresovanost za Đinđićevu bezbednost opravdaju pričama tipa - nisu bile formirane nekakve uprave. Još se tvrdilo da je premijerovo obezbeđenje bilo država u državi i da je sa njima bilo teško sarađivati...
Kako sve to izgleda vama kao profesionalcu?
- Tragikomično! Pa, zamislite da se „Limes“ desio u nekoj ozbiljnoj zemlji, u Nemačkoj, Engleskoj ili Francuskoj. Zamislite da su službe tih zemalja samo na trenutak posumnjale da neko pokušava da izvrši atentat, ne na premijera, već na nekog običnog vladinog službenika. Zamislite i da kroz neko vreme imaju „atentatora“ u svojim rukama. E, sad: da li bi se u tim zemljama moglo desiti da im „atentator“ izađe iz zatvora bez ičijeg znanja i da im još posle dvadesetak dana bude ubijen premijer?! Ma nemojte, molim vas!
Za to niko nije odgovarao, a - ako govorite istinu - moguće je i da nikada neće.
- Pomenuta gospoda odigrala su ključnu ulogu u prestupnom nečinjenju koje se završilo ubistvom premijera Đinđića. Jedan od te gospode bio je prvi čovek policije, drugi njegov zamenik (dakle, postavljen od samog Đinđića), treći - premijerov savetnik za bezbednost. Šefove BIA su predložili i postavili Čeda Jovanović i Vladimir - Beba Popović. Jebiga: sami zaključite - kakva je bila njihova uloga u krugovima opakog nečinjenja oko premijera.
.jpg)
