Izvor: B92, 19.Dec.2010, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
B92 otkrivala tajne "žute kuće"
Beograd -- B92 snimila 2008. "žutu kuću" u kojoj su, kako se sumnja, ljudima oduzimani organi, i vojne logore u Albaniji koji kriju sudbinu 500 nestalih, podseća Politika.
Ekipa "Re-Akcije" B92 dva puta je u Albaniji istraživala navode o nestanku 500 civila i o trgovini ljudskim organima, snimajući serijal "Tajna žute kuće".
Prateći tragove, kao i informacije iz knjige Karle del Ponte, novinarka Radoslavka Despotović i tim kolega uspeli su da nađu kuću u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su se, kako se sumnja, dešavali užasni zločini.
Snimanja su obavljena od oktobra 2008. do februara 2009. godine, a serijal je emitovan na TV B92. Čitav zadatak ekipa je obavila u potpunoj tajnosti. O odlasku televizijske ekipe u Albaniju radi istraživanja navoda o sudbini nestalih ljudi sa Kosova nije bila obaveštena ni srpska policija, niti Ministarstvo spoljnih poslova.
"Materijale smo snimali u selu Riba, nadomak gradića Burel, gde se nalazi "žuta kuća". Snimali smo intervjue sa članovima porodice Katuči, koja živi u ovoj kući. To je, koliko je meni poznato, jedan od ukupno dva intervjua koja je bilo koja svetska televizija uspela da zabeleži sa njima. Snimali smo lokalno groblje u tom mestu. Karla del Ponte i njen tim naveli su da se sumnja da bi u blizini tog groblja mogle da se nalaze grobnice u kojima su pokopani nestali civili. To su neobeležene grobnice, a meštani ne umeju da objasne ko je u njima sahranjen”, kaže novinarka B92 Radoslavka Despotović u razgovoru za "Politiku”.
Vlasnik "žute kuće” nije odmah pristao da govori za televiziju. Radoslavka Despotović navodi da je gospodin Katuči bio veoma besan zbog dolaska novinara u njegovu kuću i da je bilo čak i pretnji.
"Kada smo došli kod njega poručio nam je da će nas nabiti na kolac i da smo špijuni Karle del Ponte. Kasnije, kada mu je jedan albanski političar garantovao za nas, preko mobilnog telefona, da nas nije poslala Karle del Ponte, rekao je da smo mu prijatelji i da će biti naš domaćin”, priča ona.
U samom Burelu ekipa je snimila zatvorsku bolnicu. Sagovornica Politike objašnjava da postoje pouzdana saznanja da su u toj bolnici obavljane hirurške intervencije na nestalima.
Nadomak Burela i još nekoliko gradića u centralnoj Albaniji ekipa je snimila tri vojna kampa i logora u kojima su boravili civili. Televizija B92 jedina je TV stanica koja je te snimke uspela da sačini.
"Uspeli smo da snimimo sve lokacije koje smo želeli. Naravno, vojne kampove i logore smo snimali tajno sa skrivenih lokacija, baš kao i zatvorsku bolnicu u Burelu. Snimali smo lokacije u Draču za koje su izveštaji do kojih smo došli pokazivali da su bile mesta u kojima su vršene hirurške intervencije. Uspeli smo da razgovaramo sa predstavnicima albanskih vlasti, pre svega tužiocem Arbenom Duljom, ali i sa zamenikom ministra zdravlja. Intervjuisali smo lekare, publiciste, novinare, aktiviste nevladinih organizacija. U Tirani smo snimili lokacije koje su bile mesta okupljanja i regrutni centri OVK, u kojima su često boravili i njeni lideri”, navodi Radoslavka Despotović.
Prema njenim rečima, ljudi su u Albaniji različito reagovali na interesovanje srpske televizije da snimi emisiju o slučaju trgovine ljudskim organima. Bilo je, kako kaže Radoslavka, neverice, straha i zatvorenosti, ali i prenošenja saznanja do kojih su sami došli.
"Odsedali smo u jednom hotelu u Tirani u kom je ranije odsedao i štab OVK. To smo takođe i snimili i emitovali u jednoj od emisija u serijalu "Tajna žute kuće". Prvi put je sa mnom bio snimatelj Ivan Žugić, a naredni put su nam se pridružili moja koleginica Jelena Veljković i reditelj Nikola Momčilović.”
Ova hrabra televizijska ekipa imala je veliku pomoć od kolega novinara iz Albanije, čija imena autorka serijala "Tajna žute kuće” ne želi da otkrije.
"Ogromnu pomoć nam je i pružio Fred Abrahams, specijalni savetnik organizacije Hjuman rajts voč, i Hose Pablo Barajbar, bivši šef Unmikovog odeljenja za nestale i porodice otetih, ubijenih i nestalih”, ističe novinarka.
