Izvor: Politika, 07.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Azohem" ne haje
Pred hemijskom industrijom u naseljenom mestu nemoćna inspekcija, ali i građani
SUBOTICA – Slučaj privatnog proizvođača veštačkog đubriva "Azohem" već godinu dana pokušavaju da reše pokrajinska i opštinska vlast, republičke inspekcije, opštinsko tužilaštvo, na stotine građana Makove sedmice, kraja grada gde je preduzeće smešteno, ali bez jasnog i vidljivog rezultata. Preduzeće i dalje nastavlja da radi istim nesmanjenim tempom, i na isti način ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obazirući se na mnogobrojne primedbe koje stižu i od građana i od državnih službi.
Tako je na stotine stanovnika Makove sedmice potpisalo peticiju kojom zbog nesnosne buke, zagađivanja okoline i prolaska teških šlepera uzanom ulicom u predgrađu traže izmeštanje fabrike na pogodniju lokaciju. Istovremeno, republička inspekcija je utvrdila da u džakovima koji se prodaju širom Srbije sa oznakom "Azohema" ni težina ni hemijski sastav veštačkog đubriva ne odgovara deklaraciji zbog čega je podnela više od deset prijava tužilaštvu koje sada od Trgovinskog suda traži da zabrani rad ovog preduzeća na tri godine. Takođe je građevinskoj inspekciji pre godinu dana potvrđeno izvršno rešenje za rušenje bespravno podignutih bar polovine objekata u krugu fabrike, ali kada su nakon duge procedure objekti trebalo da budu srušeni, utvrđeno je da u magacinima ima nekoliko tona robe i mašina, pa njihovo rušenje nije moguće. Sada opštini ne preostaje drugo nego da krene iz početka – ponovo raspisivanje tendera, ovoga puta i za rušenje nelegalno podignutih magacina, ali i za demontažu mašina i iznošenje robe. To sve staje bar šest miliona dinara, i mada će se to posle naplatiti od vlasnika "Azohema" Peđe Mališanovića, raspisivanje tendera nemoguće je bez jasnog izvora finansiranja, a u budžetu do rebalansa za to nema novca. Povrh toga, pokrajina je poništila opštinski zaključak kojim se dozvoljava rušenje jer je investitor, kada je verovatno već nakon godinu dana postao svestan da nema druge mogućnosti, krenuo u proceduru pribavljanja dozvole. Međutim, rušenje nekog bespravnog objekta "pokriva" se opštinskim rešenjima u "dva koraka", te pošto je i dalje na snazi rešenje o rušenju, ali ne i o izvršenju rušenja to znači da opština i dalje treba da pripremi sve kako bi mogla nelegalne objekte da ruši, a u trenutku kada do toga dođe procenjivaće se da li investitor ima dozvole. Ovakvo poigravanje ostavilo je opštinske službe nemoćnima pred bespravno podignutim objektima.
Pitanjem "Azohema" bavio se na svojoj konferenciji za novinare i Mirko Bajić, pokrajinski poslanik i odbornik, koji je pitao kako je objekat dobio priključak za struju i gas ako nema dozvolu kada se za gasnu instalaciju traži dokumentacija koja jasno pokazuje da je objekat legalizovan.
Mada Mališanović kao vlasnik "Azohema" u lecima koje je pre nekoliko meseci delio stanovnicima Makove sedmice nudi saradnju i spremnost da investira u naselje, svaki njegov naredni potez ipak kao da izaziva još više negodovanja među stanovništvom. Poslednji primer je pre dva dana organizovana javna rasprava o Studiji uticaja na životnu sredinu preduzeća "Azohem". Javna rasprava o Studiji pretvorila se u tribinu o radu samog preduzeća te su građani uzalud ponavljali da je besmisleno da govore o sadržaju Studije, kada takvo preduzeće uopšte ne bi smelo da bude u građevinskoj zoni. Oni koji su ipak želeli da govore o Studiji ocenili su je kao lošu, proizvoljnu, bez jasnih kriterijuma kojih se treba držati u proizvodnji. Na kraju, zaključeno je da će pokrajinski organi sačiniti stručni tim koji će u naredna dva meseca proceniti da li je došlo do traženih poboljšanja u Studiji ali i samoj proizvodnji. Koliko treba da bude strpljenje građana, nezadovoljnih hemijskom industrijom u komšiluku, nije rečeno.
A. Isakov
[objavljeno: 07.07.2006.]
