Izvor: Politika, 04.Dec.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilantsko predsoblje za Evropu
Granicu prelaze pešice pod okriljem mraka ili skriveni u automobilima, kombijima, autobusima i vozovima, bez dokumenata ili sa falsifikovanim
Dva sela, Lojane, sa makedonske i Miratovacsa srpske strane, praktično su spojena, deli ih samo krivudavi seoski put od oko 500 metara,a zvaničnog graničnog prelaza nema. Ilegalni migranti u Srbiju tu često žurno, preko „zelene linije”, stižu. Zelena linija, u žargonu označava prelaz preko livada i njiva... Po pravilu, pod okriljem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mraka. Ovde, kuću uz kuću žive Srbi, Makedonci i Albanci, sa jedne i druge strane. Rodbinske i komšijske veze, uz to „filovane” novcem idealan su paravan za krijumčarenje ljudi na ovom potezu.
Za ovu vrstu ulaza u poslednje dve godine najaktuelniji pravac prebacivanja ilegalnih migranata sa Bliskog istoka i afričkog kontinenta je preko Grčke do Makedonije i Srbije. Oni našu granicu prelaze na razne načine – pešice, skriveni u automobilima, kombijima, autobusima i vozovima, koristeći i falsifikovana dokumenta.
General Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP-a Srbije, kaže za „Politiku” da su pre dve godine najveći broj ilegalnih migranata činili Avganistanci i Pakistanci, Alžirci i Somalci, a da je u poslednje vreme, zbog dešavanja u Siriji, povećan broj državljana ove zemlje.
– U poslednja tri meseca, među ilegalnim migrantima i tražiocima azila najviše ima Avganistanaca i Sirijaca, a najveći pritisak je na granici sa Bugarskom. Sa kolegama iz Bugarske imamo odličnu saradnju i prilikom hapšenja ilegalnih migranata, one koji ne izraze nameru da traže azil, vraćamo u Bugarsku. Sa druge strane, sa Makedoncima nemamo ovako dobru saradnju, oni jednostavno odbijaju da ih prime nazad – navodi general Banović.
On kaže da je u poslednje dve godine znatno porastao i broj tražilaca azila u Srbiji ito sa nekoliko stotina, koliko ih je bilo u 2009. i 2010. godini na više hiljada od 2011. godine.
Naš sagovornik naglašava da većina onih koji zatraže azil u Srbiji zapravo nisu „pravi tražioci”, jer nemaju nameru da ostanu u našoj zemlji. Od januara do oktobra ove godine 3.193 strana državljaninaje izrazilo nameru da traži azil, od čega je samo 117 njih podnelo zahteve za azil, a saslušano je svega 14 tražilaca azila. To znači da ni pola odsto njih praktično ne sačeka početak procedure već ode put EU.
I to je ono što buni i nameće pitanje po čemu se razlikuju ilegalni migranti i azilanti.
– Suština je u tome da i jedni i drugi u 95 odsto slučajeva ilegalno prelaze granicu. Ilegalni migrant svesno pristaje i plaća određenu sumu novca da se prokrijumčari u neku od država u EU. Tražilac azila beži iz zemlje gde ima problema i on plaća za svoj put, ali želi da izbegne prekršajno ili krivično gonjenje u zemlji tranzita u kojoj bude uhvaćen, zbog čega odmah traži azil. Njemu se u policijskoj stanici izdaje potvrda da je izrazio nameru da traži azil i upućuje se da se u roku od 72 sata javi u jedan od centara za azil. Kada se smeste, nahrane,psihički i fizički zaleče, upućuju se da podnesu zahtev i tek tada otpočinje postupak za dobijanje azila. Posle nekoliko dana policajci iz Kancelarije za azil dolaze da obave intervju. Samo mali broj njih ostane ovde do tog trenutka, a čak i posle intervjua najveći broj njih ode iz Srbije – objašnjava prvi čovek granične policije.
Čak i kada se ilegalni migranti ne izjasne odmah kao tražioci azila, oni to mogu, prema rečima našeg sagovornika, da učine u bilo kojoj fazi krivičnog ili prekršajnog postupka.
– Procedura je takva da kada na granici uhapsimo ilegalne migrante, vodimo ih kod sudije za prekršaje. On im izriče određenu kaznu i najčešće ih odvodimo u prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli u Beogradu da bismo im utvrdili identitet, jer oni nemaju dokumenta. Sve dok utvrđujemo njihov identitet, on je za nas ilegalni migrant. Onog trenutka kada traži azil, kaže ko je i odakle dolazi, postaje tražilac azila. To može da uradi u bilo kojoj fazi od trenutka hapšenja. Ito se dešava u 98 odsto slučajeva – zaključuje naš sagovornik.
General Banović navodi da policija ulaže maksimalne napore, kako u suzbijanju organizovanog krijumčarenja ljudi, tako i u ubrzanju procedura za razmatranje zahteva za azil. Uporedo sa tim formirana je grupa koja radi na izmenama Zakona o azilu, kojim bi procedure za dobijanje azila bile još jednostavnije i brže, a prava tražilaca azila podignuta na viši nivo.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 04.12.2013.
.jpg)
