Izvor: Blic, 03.Sep.2011, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilantima Srbija draža od Nemačke
BANJA KOVILJAČA - Većina stranaca koja se u lozničkom kraju našla zarad traženja azila u Srbiji priznaje da je iz svojih država otišla zbog nemaštine, ratova i spasavanja sopstvenog života.
Maštajući o Italiji, Nemačkoj, Finskoj ili Norveškoj, dane u Srbiji provode čekajući mesto u centru za azil ili zgodnu priliku da nastave svoj put dalje. Ima, međutim, i onih koji žele da ostanu u Srbiji koja je, po njima, lepo mesto za život i rad.
Među onima koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu imali sreće da nađu mesto u centru, ali već danima redovno dolazi i raspituju se, je i šesnaestogodišnji Ali Smail Husein koji je u Srbiju stigao sa majkom i sestrom iz Somalije.
Izgubio oca i brata
Ali Reza (22) iz Pakistana takođe svakodnevno dolazi u centar i interesuje se za mesto, ali njegovi planovi se vezuju za zapad i odlazak u Nemačku. Kao i ostali sagovornici, nije bio rad da se fotografiše, ali je otvoreno govorio o svojim planovima.
- U svojoj zemlji izgubio sam oca i brata, pa sam rešio po svaku cenu da odem odande jer sam se plašio rata. Mada sam radio u tamošnjoj verskoj organizaciji, dva puta sam napadan i život mi je bio ugrožen. Ovde sam privremeno i sve moje želje se vezuju za odlazak u Nemačku, gde se nadam boljem životu i pronalaženju šanse za bilo kakav posao - iskren je Ali Reza.
- Zemlja je propala, nije bezbedna i pobegli smo od rata. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti mesto u centru za azil jer hoćemo da ostanemo ovde, a i nemamo novca da bismo bilo gde krenuli. Meni je Srbija draža od Nemačke.
Dobili smo najneophodnije za život, ali smo među retkima koji žele da zauvek ostanu u Srbiji - kaže Ali Smail Husein dok sedi ispred centra u Koviljači i priznaje da bi bio srećan kada bi našao posao, pa da sam izdržava porodicu
Većina azilanata u Banji Koviljači priznaje da su zadovoljni onim što im centar obezbeđuje, ali da im problem predstavlja nemogućnost da nađu posao.
Ahmed Rasol iz Avganistana kaže da su zadovoljni uslovima i da ne bi imali ništa protiv da ostanu u Srbiji, ali priznaju da je njihov cilj na zapadu Evrope.
- Zajedno smo došli u Srbiju iz grada Herata. Put nas je vodio preko Turske, Grčke i Makedonije do Srbije. Sanjali smo o Italiji ili Francuskoj, ali šta je - tu je, sad smo ovde. Nije loše kada bi ostali u Srbiji - kaže on i dodaje da vreme provodi šetajući banjskim parkom.
Pobegli od ratnih strahota u Pakistanu
U Centru već godinama borave jedan Somalijac i jedan Iračanin, koji su pod subsidijarnom zaštitom.
Musa je iz Somalije u Srbiju došao pre tri decenije, studirao je u Novom Sadu i, kako priča, svojevremeno se bavio pevanjem i zabavljanjem gostiju na splavovima u Beogradu i Novom Sadu.
- Odavno sam bez posla i ovde živim nenameravajući da idem bilo gde. Mir mi je najvažniji, a pošto govorim srpski često pomažem azilantima u komunikaciji sa rukovodstvom centra. Kad zatreba, odvedem ih do Loznice radi lekarskog pregleda i nikada nisam imao bilo kakve probleme. Bavio sam se i atletikom, pa su me meštani često viđali kako treniram. Sada se odmaram i vreme provodim u centru - kaže Musa.
Povezane vesti: Srem pun azilanata
