Izvor: B92, 20.Dec.2013, 01:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Azilanti ugrožavaju vizni režim"
Budva -- Zemljama Zapadnog Balkana preti opasnost od suspenzije vizne liberalizacije, zbog velikog broja azilanata koji iz tih država stižu u Evropsku uniju.
Na to su upozorili ministri unutrašnjih poslova Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Ministar unutrašnjih poslova i premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da vlasti u Beogradu "ulažu maksimalne napore" da bi se izbegla opasnost suspenzije vizne liberalizacije koja "preti" zemljama regiona, dok je crnogorski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević kazao da Crna Gora "nije izložena" riziku ponovnog uvodjenja viza. Dačić i Konjević učestvovali su na ministarskom forumu EU-Zapadni Balkan u Budvi, o pravosudju i unutrašnjim poslovima. Na mogućnost uvodjena viza upozorila je evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem koja je na skupu u Budvi saopštila da bi vize mogle biti ponovo uvedene za državljane pojedinih zemalja regiona ukoliko se do proleća iduće godine ne smanji broj zahteva za azil u EU. "Postoji jedna opasna pojava. Četiri puta je povećao broj aplikacija za dobijanje azila u zemlje Evropske unije, a najveći broj tih građana dolazi iz regiona Zapadnog Balkana, što je veliki problem", kazala je Malstrom novinarima. Najviše zahteva za azil podnose Romi, zbog čega u EU smatraju neophodnim unapredjenje uslova u kojima oni žive u zemljama regiona. Dačić smatra da je opasnost od uvodjenja viza "velika" i navodi da najviše azilanata iz Srbije ide u Nemačku, to su najčesće Romi i Albanci, i to iz ekonomskih razloga. "Samo u novembru bilo je 1.700 azilanata iz Srbije u Nemačkoj. To su brojke koje mogu naterati odredjene političke činioce u toj zemlji da traže ukidanje vizne liberalizacije", naveo je Dačić i obećao da će vlasti u Beogradu "preduzeti sve što mogu" za rešavanje tog problema.
Prema njegovim rečima, najveći ljudi koji iz Srbije traže azil u EU najčešće to radi iz ekonomskih razloga, a najveći broj njih su Romi i Albanci.
"EU treba da shvati da naši ljudi ne idu tamo da bi dobili azil, već da bi uzeli novac. Prosečna plata u Srbiji je oko 470 evra, a oni u Nemačkoj, dok čekaju kraj procedure po pitanja traženja azila, dobijaju između 700 i 800 evra mesečno", kazao je Dačić. Crnogorski ministar Konjević kazao je da se i Crna Gora suočava sa "problemom lažnih azilanata", ali "u mnogo manjem obimu od ostalih država regiona" zbog čega "nije izložena opasnosti" ponovnog uvodjenja viza. Podaci govore da je do početa novembra 3,2 hiljade ljudi tražilo azil u Crnoj Gori što je duplo više nego prošle godine. Smanjenje broja lažnih azilanata izazov je i za BiH čiji je minista sigurnosti Fahrudin Radončić u Budvi saopštio da BIH "ima odredjene uspehe po tom pitanju, ali to ne znači da je problem rešen". Dačić, Konjević i Radončić potpisali su danas u Budvi sporazum o osnivanju zajedničkog centra tri države za policijsku saradnju, sa sedištem u Trebinju.
Trojica ministara su podsetili da je EU usvojila mogućnost suspenzije vizne liberalizacije u slučaju kada iz pojedine zemlje dođe do drastičnog povećanja ili ilegalnih emigranata ili takozvanih azilanata, navodeći da ta odluka stupa na snagu 9. januara.
Radončić je naveo da smanjenje lažnih azilanata predstavlja jedan od najvećih izazove za države Zapadnog Balkana.
"BiH postiže određene uspjehe po tom pitanju, ali to ne znači da je problem rešen", kazao je Radončić.
Konjević je rekao da se Crna Gora takođe suočava sa problemom lažnih azilanata, ali u mnogo manjem obimu od ostalih država regiona, zbog čega nije izložena opasnosti od ukidanja bezviznog režima.
"Igra brojki je jednostavno takva da za Crnu Goru ne postoji opasnost od ponovnog vraćanja viza, a očekujem da se to neće desiti ni ostalim državama Zapadnog Balkana", naveo je on.
Sporazum o policijskoj saradnji Srbije, Crne Gore i BiH
Ivica Dačić, Raško Konjević i Fahrudin Radončić potpisali su u Budvi Protokol o osnivanju i funkcionisanju Zajedničkog centra za policijsku saradnju.
Protokol je potpisan nakon trilateralnog sastanka ministara unutrašnih poslova Srbije, Crne Gore i BiH u Budvi, a taj dokument predviđa osnivanju i funkcioniranju Zajedničkog centra za policijsku saradnju u Trebinju.
Dačić je izrazio zadovoljstvo potpisivanjem protokola, dodajući da će zajednički centar doprineti unapređenju policijske saradnje tri države.
"Imamo dosta zajedničkih interesa - borbu protiv organizovanog kriminala, suzbijanje ilegalne migracije, smanjenje trgovine ljudima i ostalo", naveo je on, dodajući da je izuzetno važno da policije tri države imaju dobru saradnju.
Dačić je kazao da, kada je u pitanju MUP Srbije, nema nikakvih prepreka za saradnju sa ostalim resornim ministarstvima u regionu.
Konjević je istakao da će potpisivanje protokola doprineti razmeni operativnih informacija radi suzbijanja prekograničnog kriminala.
"U pitanju je stvar od koje ćemo svi imati koristi", naveo je crnogorski ministar unutrašnjih poslova.
Radončić je ocenio da će zajednički centar u Trebinju značajno pomoći u sprečavanju prekograničnog kriminala i ilegalnih migracija.
"Borba protiv korupcije problem celog Balkana"
Ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković ocenio je u Budvi da je borba protiv korupcije prioritet za države Balkana.
Tokom drugog dana Ministarskog foruma EU-Zapadni Balkan u oblasti pravde i unutrašnjih poslova Selaković je ocenio da se korupcija i organizovani kriminal "ne mogu i ne smeju ignorisati", prenelo je Ministarstvo pravde.
"Korupcija jeste domaći politički problem svake zemlje, ali je i regionalni, međunarodni koji se više ne može ignorisati, već se protiv njega mora povesti odlučna akcija i na nacionalnom i na regionalnom nivou", rekao je ministar pravde Srbije.
Selaković je podsetio da je Srbija nakon osnivanja Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal i Agencije za borbu protiv korupcije, kao i uspostavljanja delotvornog mehanizma za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnih dela, pre nekoliko meseci donela i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i prateći Akcioni plan.
"Koliko novca samo naše države izgube na nedoslednoj naplati poreza, koliko novca prođe kroz naše carinarnice, a da na kraju ne završe u budžetu", upitao je Selaković i dodao da je zbog toga neophodno reformisati poreske i carinske sisteme.
Ministar je dodao da je, kao rešenje problema predviđeno uvođenje sistema jedinstvenog informacionog poreskog broja, kao i strogog sistema kontrole na carini.
Selaković je naveo da je pored smanjenja u postojećim još bitnije suzbijanje korupcije u novoosnovanim institucijama i da je zbog toga neophodna reforma Agencije za borbu protiv korupcije, kao i snažna parlamentarna kontrola te institucije.
Najavljujući nove mehanizme u borbi protiv korupcije, Selaković je rekao da će Srbija 2014. godine uvesti finansijske forenzičare u javna tužilaštva, pratiti krivične predmete uz pomoć posebne metodologije referentnog broja, povezati baze podataka policije, Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca sa Javnim tužilaštvom i omogućiti tužiocima neposredno korišćenje podataka iz tih baza.
"Da bismo imali stvarno veliki uspeh u borbi protiv korupcije i unapređenja institucionalnog okruženja, naše vlade i region moraju da stvore direktan pristup borbi protiv korupcije i drugih oblika nezakonitog ponašanja", naveo je Selaković i dodao da institucije moraju da sarađuju i da razmenjuju podatke.
