Izvor: Vesti-online.com, 09.Sep.2012, 07:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Azilanata u Srbiji šest puta više

Bežeći iz domovine, u potrazi za boljim životom, sve više azilanata bira Srbiju za tačku na putu ka zapadnoj Evropi. Centri za azil u Bogovađi i Banji Koviljači su krcati, traži se krevet više, a broj njihovih potencijalnih stanara iz Avganistana, Somalije, Iraka, Maroka, Bangladeša, Alžira i ostatka trećeg sveta svake godine je višestruko veći, pišu Večernj novosti.

Centri za azil prebukirani: Najviše azilanata dolazi iz Avganistana  

Tokom 2008. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << godine u Srbiju su stigla 52 tražioca azila, da bi ih godinu kasnije bilo 275. Već 2010. broj se skoro udvostručio - na 522. Prošle godine u Srbiji je utočište našlo šest puta više azilanata, čak 3.134.

 

Od početka ove godine, prema podacima Republičkog komesarijata za izbeglice, samo u Centar za azil u Bogovađi smešteno je 665 azilanta, a u Banji Koviljači - 181. Procenjuje se da je broj onih koji su "krov nad glavom" našli izvan ova dva centra, najčešće u iznajmljenim sobičcima i šupama, i do deset puta veći. A novi stalno pristižu.

 

Sve više dece bez roditelja

Sve je veći broj dece koja stižu u Srbiju bez roditelja i ovde traže azil. Čak četvrtina svih tražilaca azila su maloletnici. Čak četiri odsto svih azilanata su devojčice i dečaci koji su se u Srbiji nekako obreli sami, bez pratnje odraslih osoba.

Banja Koviljača ima stanare iz čak 20 država i kako bi lakše dobili potrebnu pravnu, zdravstvenu i druge vrste pomoći obezbeđuje im prevodioce sa maternjih jezika. Opet je ubedljivo najviše Avganistanaca, slede Alžirci, Pakistanci, begunci iz Somalije...

 

Utočište u ovoj banji našli su i ljudi koji su pobegli iz Bangladeša, Mijanmara, Liberije, Palestine, Kameruna, Gvineje, Obale Slonovače, Malija...Smeštaj u Banji Koviljači može da primi 85 ljudi, a od 2008. zaključno sa 2011. godinom u njemu je boravilo 1.165 osoba.

 

Kroz Bogovađu je prošao 261 Avganistanac, 196 azilanata iz Somalije, tu su i ljudi iz Pakistana, Eritreje, Bangladeša, Alžira... Za jednog stanara čak se i ne zna odakle je stigao. Ovaj centar otvoren je juna prošle godine, može da primi 150 stanara, a tokom prošle godine i u prvoj polovini ove ih je bilo po 650.

 

Najviše Avganistanaca

Menja se i geografska struktura, pa sada Avganistanci dominiraju. Više od polovine svih koji stignu u Srbiju je iz Avganistana (54 odsto), iz Somalije je 15,7 procenata, iz Pakistana 11,1, Libije 4,4, a iz Palestine tri odsto.

"Broj ilegalnih prelazaka granice dramatično se povećava i odavno je prevazišao kapacitet centara kojima raspolažemo. Mnogi od njih borave u privatnom smeštaju. Zato ćemo morati da otvorimo još jedan centar koji će imati veći kapacitet", najavljuje za "Novosti“ Ivan Gerginov, zamenik komesara za izbeglice.

 

"Broj tražilaca azila u 2009. godini povećan je pet puta u odnosu na 2008. Godine 2010. duplirao se u odnosu na godinu ranije, a prošle ih je bilo šest puta više nego 2010. godine".

 

Srbija je svim ovim azilantima ucrtana u mapu prebega, jer im je najbliža međustanica na putu do Evropske unije. Do Grčke stižu brodovima, a onda, preko Makedonije, pravo u Srbiju. I tu se zadržavaju kratko, dok se ne oporave od dugog puta i ne „pohvataju“ veze koje će ih prebaciti dalje. Ovde zatraže azil i započnu proceduru dobijanja boravka, ali obično usred tog posla nestanu bez traga.

 

"Za porast broja azilanata kriva je sve teža ekonomska situacija u Grčkoj", kaže Gerginov. "Njihova migraciona politika nije dovoljno efikasna, a azilanti biraju Srbiju i zato što im je blokiran put od Grčke do Italije trajektom, preko luke Patra".

 

U našu zemlju stižu uglavnom noću. Postoje čitave mreže koje ih za stotine, pa i hiljade evra, prevode preko granice, a navodno su u taj posao uključena i deca iz pograničnih područja.

Nastavak na Vesti-online.com...