Izvor: Politika, 06.Okt.2012, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azijski hladni rat
Do nedavno je čuvena 38. paralela na kojoj se nalazi demilitarizovana zona između Severne i Južne Koreje predstavljala poslednji simbol hladnoratovske podele sfera uticaja između dva svetska vojna džina. Međutim, proteklih dana na istoku Azije raspiruju se neke davno ugašene ratne vatre, stvaraju se novi konflikti i iscrtavaju neke nove linije podela. Samo ovog puta rastresitim tlom istočne Azije ne koračaju američki i sovjetski džin, već se vatrom igraju kineski i japanski zmaj, uz riku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << južnokorejskog i tajvanskog tigra. Ali, sve vodi nekom novom „hladnom ratu”, i to zbog dve grupe majušnih ostrva.
Diplomatski sukob između Tokija i Seula izbio je početkom avgusta kada je predsednik Južne Koreje Li Mjung Bak posetio ostrvo Dokdo, odnosno Takešima kako ga nazivaju Japanci. Ostrva se nalaze između Koreje i Japana u Japanskom moru, čije ime inače ne priznaju obe Koreje pa ga u Južnoj Koreji zovu Istočno more a u Severnoj Koreji Istočno korejsko more. Lijeva poseta izazvala je burnu reakciju Tokija, a obe strane su krenule da zasipaju medije dokazima o tome da su dva glavna ostrva i tridesetak manjih stena koje vire iz mora zapravo njihova vekovna teritorija. Kao argumenti se potežu Geografski anali kralja Sejonga iz 1454. godine, direktive Ministarstva unutrašnjih poslova Japana iz 1877, potom korejski carski edikt iz 1900, objava Vlade Japana iz 1905, Kairska deklaracija iz 1943, Potsdamska deklaracija iz 1945, mirovni sporazum iz San Franciska 1951...
Delom sličan sukob Japan ima u Istočnom kineskom moru i to oko ostrva Senkaku, odnosno Dijajou kako ih nazivaju u Narodnoj Republici Kini i na Tajvanu (Republika Kina) koji takođe tvrde da je to deo njihove teritorije. Sukob oko ovih pet ostrvaca i tri gole stene doveo je dve najveće ekonomije u istočnoj Aziji na ivicu ekonomsko-diplomatskog rata. Zvanični Vašington je već saopštio da ne planira da arbitrira, iako je očigledno da Amerikancima uopšte ne odgovara da njihov decenijski vojni strateški partner u tom regionu – Japan – bude na ivici rata sa njihovim strateškim ekonomskim partnerom što Kina uveliko jeste uzimajući u obzir međuzavisnost ove dve najveće ekonomije sveta. Još manje im odgovara da su u sukobu njihovi glavni oslonci u tom regionu – Seul i Tokio.
Mnogi će reći da je osnovni uzrok sukoba zapravo činjenica da postoje istraživanja po kojima je moguće da su ispod spornih ostrvca velika nalazišta nafte i gasa. Međutim, kada se zagrebe ispod površine nije teško otkriti da se ova dva sukoba zapravo koriste skoro isključivo u kratkoročne političke svrhe – i to predizborne. Nije slučajno da eskalacija nacionalističke retorike dolazi baš u trenutku kada u Kini sledi promena vlasti u vrhu Komunističke partije (8. novembra počinje kongres) a kasnije i cele države, potom kada u Južnoj Koreji slede predsednički izbori (19. decembar) jer Liju ističe mandat (februar 2013.) a u Japanu su, uprkos brojnim rekonstrukcijama vlade, sve izvesniji novi parlamentarni izbori.
Tako je u predizbornoj euforiji najlakše iskoristiti lažni patriotizam jer je, bez obzira na dugoročne posledice, to politička karta koja često može da uzme ceo talon. Tako je Li krenuo u patriotsku posetu Dokdu, odnosno Takešimi, iako je njegova vlada samo dva meseca pre toga sa Japanom postigla sporazum o razmeni vojnoobaveštajnih podataka. Doduše, sporazum je ubrzo stavljen ad akta jer je Lijeva partija strahovala da će to biti oružje kojim opozicija može da optuži njihovog predsedničkog kandidata da je pokoran Japanu, koji se i dalje pamti kao bivši kolonijalni vladar.
Odgovor vlade japanskog premijera Jošihiko Node na Lijevu posetu morao je da bude žestok, jer ne samo što je rastrzana ekonomskim problemima zemlje već je na neprekidnom udaru guvernera Tokija, koji se predstavlja kao jedini patriota i zaštitnik japanskih nacionalnih interesa. Tako je tokijski guverner Šintaro Išihara, svojom namerom da prikupi novac za kupovinu ostrva oko kojih se Japan spori sa Kinom, zapravo naterao Nodinu vladu da ona kupi sporna ostrva što je izazvalo krizu sa Pekingom. Ovaj vatreni nacionalista ne odustaje i sada je objavio da namerava da na spornim nenaseljenim ostrvima gradi infrastrukuturu za život što samo raspiruje nacionalizam u Japanu, ali i u Kini. On se nada da će na tom „patriotskom” talasu na prevremenim izborima pobediti konzervativna Liberalno demokratska partija u kojoj je nekad bio i koja bi bila znatno prijemčivija njegovoj tvrdoj nacionalističkoj politici.
Sitni unutrašnjopolitički interesi, umotani u oblandu patriotizma i populističku retoriku, doveli su tako do toga da se šteta učinjena u toku protesta građana, ali i zbog smanjivanja proizvodnje kompanija, meri milionima dolara, a da je region skoro u stanju pripravnosti za rat. Bolji rejting na izborima je političarima očigledno dovoljan razlog za neki novi „hladni rat”. Pa, makar on posle toga trajao decenijama.
Nenad Radičević
objavljeno: 07.10.2012
