Izvor: B92, 11.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avganistan i dalje u sukobima
Kabul, Vašington -- Pružanje humanitarne pomoći avganistanskom stanovništvu je otežano zbog sukoba koji su zahvatili veliki deo zemlje, navodi Međunarodni komitet Crvenog krsta.
Više od 4.000 ljudi, najviše civila, stranih vojnika i oko 30 humanitarnih radnika poginulo je ove godine u Avganistanu u sukobima između talibanskih ekstremista i avganistanskih i koalicionih snaga.
Zapadni političari smatraju da bi nasilje, svakako najkrvavije od invazije SAD na Avganistan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2001. godine, moglo da preraste u pravu anarhiju, prenela je agencija Rojters.
"Bezbednosna situacija u Avganistanu se posebno pogoršala u poslednjih godinu i po dana, a oružani konflikti i ove godine postaju sve česći", ističe se u izveštaju MKCK i dodaje da je, zbog toga, veoma teško dopremanje humanitarne pomoći.
Avganistan, u kome se već tri decenije vodi rat, u velikom meri se oslanja na stranu pomoć u zalihama hrane, a ona čini i 90 procenata budžeta. Šest miliona, od 28 miliona stanovnika, nema hrane zbog uništenih useva.
Obama o Avganistanu
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama planira regionalni pristup ratu u Avganistanu, uključujući i moguće razgovore sa Iranom, piše list Vašington post.
Pozivajući se na Obamine savetnike za bezbednost, list piše da Obama takodje planira da istakne američku odlučnost da nastavi traganje za Osamom bin Ladenom, što on smatra da je odlazeći predsednik Džordž Buš malo zanemario od kad nije uspeo da uhvati vodju Al Kaide.
Obama je, kako navodi list, tokom kampanje kritikovao Buša zbog opsednutosti Irakom na uštrb Avganistana, i sada namerava da sprovede plan o rasporedjivanju dodatnih nekoliko hiljada američkih vojnika u Avganistanu.
Ove nagoveštaje Obaminog pristupa će, smatra list, dobro prihvatiti veliki broj viših američkih vojnih zvaničnika koji predlažu agresivniji i kreativniji pristup sukobu u Avganistanu koji se pogoršava.
Napadi talibana i broj američkih žrtava u Avganistanu su ove godine najviši od početka rata 2001.
Neki američki vojni zvaničnici strahuju zbog Obaminog obećanja o postepenom povlačenju trupa iz Iraka i planovima da se to završi za 16 meseci, što će on, kako najavljuju njegovi savetnici, narediti u prvoj nedelji posle stupanja na dužnost u januaru, navodi Vašington post.
Načelnik združenog generalštaba američkih snaga admiral Majkl Malen je ocenio da je taj rok za povlačenje "opasan".
U razgovoru sa Obaminim savetnicima stiče se utisak da oni smatraju da je Buš u Avganistanu imao nerealističan cilj izgradnje moderne demokratije umesto da se fokusirao na formiranje stabilne države koja odbacuje Al Kaidu i ekstremizam i koja ne preti američkim interesima, navodi list.
Obama planira da intenzivira fokus americke vojske i obaveštajne službe na Al Kaidu i bin Ladena. "To je naš neprijatelj, i on treba da bude naš glavni cilj", rekao je jedan Obamin savetnik.
Obama je rekao da bi mogao da razgovara sa Iranom i Sirijom, odbacujuću politiku Buša koji je odbijao razgovor sa Teheranom.
Drugi Obamin savetnik je rekao da bi bilo dobro da se ima sagovornik sa kojim SAD imaju zajedničke ciljeve i naglasio da "ni Iranci ne žele da vide suunitske ekstremiste na čelu Avganistana".
Obama planira i da podrži pregovore izmedju avganistanske vlade i "pomirljivih" elemenata talibana.
