Izvor: Danas, 12.Sep.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avangardan i samo svoj
Najprestižnija nagrada za kompozitorsko stvaralaštvo u Srbiji, koja nosi Mokranjčevo ime, najnovijem laureatu Vladanu Radovanoviću biće uručena 16. septembra u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine na otvaranju 23. Međunarodne tribine kompozitora.
"Iz njegove kreativne laboratorije, u jedinstvenom prožimanju zvučne intuicije i besprekorne ekspertske kompozicione tehnike, izašlo je ostvarenje "Sideral", koje predstavlja jasan i lucidno zabeležen trenutak vrhunskog sažimanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sveg ogromnog Radovanovićevog iskustva, znanja, mudrosti i negovanog talenta", ocenio je žiri.
Osim muzičkog opusa, Radovanović je izuzetan na mnogo polja, a posebno po idejama koje bi se mogle opisati kao "avangarda avangarde", a koje je primenjivao u svim izražajnim oblicima svih umetničkih oblasti. Sa još troje umetnika osnovao je 1958. grupu Mediala, ali ju je potom napustio jer je, po svemu sudeći, njegova avangarda išla je daleko i ispred ovog umetničkog "trusta".
- Tako je izuzetnu složenost i nedovoljnu javnu kodiranost mojih istraživanja pedesetih godina mogao da prati samo veoma uzan krug primalaca. Sigurno je i samosvojnost svega što sam tada činio doprinosila težini praćenja mojih ostvarenja. Ta samosvojnost je obeležavala čak i one aktivnosti za koje sam deceniju kasnije saznao da su već primenjivane u umetničkoj praksi. To važi za vokovizuel i taktilnu umetnost. Ne znam da li bi pripadanje nekoj grupi pomoglo boljem shvatanju moga tadašnjeg tvoraštva - kaže Radovanović.
Bio je jedan od urednika časopisa Rok i jedan od osnivača Elektronskog studija Radio Beograda, i pionir u oblasti elektronske muzike. Njegovu kompoziciju "Korali" smatraju prvim delom minimalne muzike uopšte, a njegovi projektizmi, među prvima u svetu, preteča su konceptualne umetnosti, kao što su "Pričinjavanja" prvi performansi, a u Radovanovićevom radu postoje i hepeninzi, događaji (event), mnogo pre nego što su ti pojmovi dobili svoje mesto u istoriji i teoriji umetnosti kod nas i u svetu. Ipak, u njegovom ponašanju nije bilo ničega avangardističkog - on svoje performanse nije izvodio javno, zato što se stideo javnog nastupa, a
mali formati njegovih radova dolaze otud što su nastajali u prostoru njegovog stana, jer atelje nikad nije imao.
Vokovizuelni radovi su mu uvršteni u svetske antologije, kataloge, ploče i kasete. Kompozicije su mu izvođene na BEMUS-u, Muzičkom bijenalu u Zagrebu, u Zapadnoj Evropi, SAD i tri puta su predstavljale Jugoslaviju na festivalima Društva za savremenu muziku (SIMC). Dobio je devet nagrada za muziku, kao i nekoliko za vizuelne umetnosti i za literaturu. Rođen je u Beogradu 5. septembra 1932. gde je diplomirao kompoziciju na Muzičkoj akademiji. Veoma ceni Džona Kejdža i Jozefa Bojsa.
