Izvor: Politika, 23.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autorski honorari za čistačice
Kako je nezakonskom izmenom Statuta ove visokoškolske ustanove oštećena država za više miliona dinara
KRAGUJEVAC – Ekonomski fakultet u Kragujevcu je već pet godina u fokusu ovdašnje javnosti, ali ne zbog uspeha profesora i studenata, već zbog sumnjivih poslova vodećih ljudi i pojedinih činovnika ove visokoškolske ustanove.
Na žalost, ni nadležni republički organi se nisu baš pretrgli da stvari isteraju na čistac, iako je reč o krupnim prekršajima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vezi sa polaganjem ispita i teškim finansijskim malverzacijama u kojima je država, ako se dokaže, bila ,,zavrnuta" za višemilionsku sumu.
Sve je počelo još krajem 2001. godine kada Nastavno-naučno veće ovog fakulteta, mimo Zakona o visokom obrazovanju, menja svoj Statut i donosi odluku da svaki student, nezadovoljan ocenom, odmah posle prvog izlaska može podneti zahtev da ispit polaže na drugom državnom fakultetu, kod drugog profesora, bez obzira na to što mu on nije držao predavanja niti ga je ikad pre toga video.
Duborezi u zakonu
Prema podacima sa fakulteta, za ukupno pet godina, koliko je izmenjeni član 10. Statuta fakulteta bio na snazi, ovu povoljnost iskoristila su 342 studenta. Prema rečima nekolicine profesora ovog fakulteta, koji su najčešće bili ,,kamen spoticanja" budućim akademskim građanima, polaganje ispita kod kolega kragujevački studenti su, najverovatnije, skupo plaćali.
– Koliko znam, ideja o izmeni Statuta fakulteta potekla je od tadašnjeg dekana Ilije Rosića, koji je imao dobru razvijenu mrežu. Studenti, nezadovoljni mojom ocenom, brzo su polagali ispite kod profesora u Subotici ili u Beogradu. Posle su se vraćali ovamo na fakultet i nastavljali da studiraju kao da se ništa nije desilo, iako je Zakon o visokom obrazovanju, u tom delu, govorio samo o mogućnosti da student zatraži polaganje pred Komisijom, tek nakon što bi i po treći put bio oboren – kaže Radojica Savković, redovni profesor kragujevačkog Ekonomskog na predmetu Osnovi ekonomije.
Na zahtev Komisije Ministarstva prosvete, iz aprila 2005. godine sporni član Statuta Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu je izmenjen, ali je ostalo pitanje šta će biti sa onim studentima koji su položili ispite mimo propisa.
Kada je u leto 2002. godine počelo uređivanje kabineta dekana i drugih prostorija do javnosti su počele brzo da dopiru informacije o novim ,,ekskluzivitetima" na fakultetu. Najviše pažnje izazvali su neobični duborezi u skupocenoj hrastovini, cepkanje začuđujuće visokih ugovora sa izvođačem radova i pokušaj da se eskivira Zakon o javnim nabavkama.
Ojađena država
Ugovor o opremanju kabineta dekana, u kojem je tada sedeo Ilija Rosić, podrazumevao je, između ostalog, i postavljanje hrastovog parketa sa bordurama, a sa svim ostalim finesama vrednost se popela do neverovatnih 804.400 dinara, bez poreza. Iako je, po visini ugovora, u pitanju bila nabavka veće vrednosti, ,,Lipa stil", izvođač radova iz Pojata, izabran je bez prethodno raspisanog javnog nadmetanja, što je bilo protivno Zakonu o javnim nabavkama.
Da bi se stvar ,,ispeglala", tadašnje rukovodstvo fakulteta je, brže-bolje, naložilo ,,cepkanje" jednog visokog ugovora na više njih manje vrednosti, a da se bi se ovo zamešateljstvo do kraja prikrilo, za nove ugovore su naknadno pribavljene ponude od aleksinačkih firmi ,,Jubel" i ,,Tehnoles", kod kojih, uzgred budi rečeno, poslovi sa Ekonomskim fakultetom u Kragujevcu nisu nigde valjano evidentirani.
Kasnije je otkriveno da je ovakvog ,,ekonomisanja" na Ekonomskom u Kragujevcu bilo još, slučaj je dospeo do policije i tužilaštva, a, na kraju, kragujevačka Poreska policija je februara 2006. godine opštinskom javnom tužiocu podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg dekana Ilije Rosića i sadašnjeg Slobodana Malinića za utaju poreza ,,tešku" više od 40 miliona dinara.
Prema rečima redovnog profesora na predmetu Strateški menadžment Steve Janoševića, jednog od onih koji je pokrenuo čitavu ovu stvar, reč je o klasičnoj utaji poreza i potkradanju države.
– Dokumenti govore da je i sadašnji i bivši dekan, jedan deo primanja zaposlenih na fakultetu, i to veći, tretirao kao autorske honorare, za koje se plaća mnogo niži porez nego kad je reč o platama. Da prevara bude očiglednija, autorske honorare su primali čak i portiri i čistačice. Zbog svega toga protiv Rosića i Malinića su podnete krivične prijave, ali problem je u tome što nadležni organi nemaju snage da se do kraja uhvate u koštac sa ovim problemom. Ako je država pokradena, zašto ćuti – pita se profesor Janošević.
Brane Kartalović
[objavljeno: 23.08.2006.]
