Izvor: RTS, 01.Feb.2012, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autonomija Vojvodine nije zamka
Zakon o prenosu nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je u okvirima Ustava Srbije i "ne predstavlja nikakvu zamku, niti opasnost, već put ka normalnosti", smatra akademik Tibor Varadi.
Akademik Tibor Varadi rekao je da Zakon o prenosu nadležnosti AP Vojvodini poštuje okvire Ustava i ukazao da Ustav postavlja pravila u čemu se ne mogu ograničiti ovlašćenja pokrajine, ali dozvoljava i prenos dodatnih ovlašćenja na pokrajinu.
Istakavši da nije profesor ustavnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prava, ali da se bavio pitanjima koja zadiru i u tu oblast, Varadi je naveo da u tumačenju Zakona o nadležnosti Vojvodine postoje dva poimanja - jedno prema kome je "Vojvodina unutar Srbije normalnost i drugo prema kome je Vojvodina unutar Srbije opasnost".
Prema njegovim rečima, ako poimamo Vojvodinu kao opasnost, onda je posve razumljivo da se osporava ustavnost zakona o njenim nadležnostima.
Međutim, ako Vojvodinu posmatramo kao normalan deo Srbije, onda je jasno, kako je rekao, da Ustav postavlja pravilo da se prava pokrajine ne mogu ograničavati.
Prema tom poimanju, kako je objasnio,"ne idemo protiv Ustava, već razvijamo Ustav". ukoliko se Vojvodini daju prava koja nisu poimenično navedena u Ustavu.
Član 12. Ustava ograničava vlast države, ali ne i građana, rekao je Varadi istakavši da "nije sporno da državna vlast ne može da ograniči ljudska prava, već da ih razvija", kao i da Vojvodina ima pravo na autonomiju i da se ta prava mogu proširiti zakonom.
Varadi je dodao i da povlačenje paralela između Kosova i Vojvodine nije realno jer je Kosovo pokrajina koja je oteta od Srbije, iako je pravno njen deo.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić smatra da je zakon donet na osnovu Ustava i Statuta AP Vojvodine, istakavši da u tome nije našao ništa protivustavno, kako po pitanju procedure, tako ni po pitanju sadržine.
Ustav Srbije ne želi da ide u pravcu ograničavanja autonomije Vojvodine, a da li to neko politički priželjkuje, to je drugo pitanje, rekao je Lilić.
On je podsetio da je predlog kojim se osporava ustavnost Zakona o utvrđivanju nadležnosti i zakonitost Statuta AP Vojvodine podnelo 30 poslanika DSS i NS.
Autonomija u okviru Ustava i državnog jedinstva
Profesor Pravnog fakulteta Union Bogoljub Milosavljević izneo je drugačiji stav, podsetivši da su u Ustavu članom 183. precizno određene sve oblasti u kojima AP Vojvodina može da ima nadležnosti.
On je naglasio da se slaže s Varadijem da autonomija pripada normalnosti, a ne opasnosti, ali mora da se definiše, kako je objasnio, "u okviru Ustava i državnog jedinstva, nikako van toga".
Milosavljević je ukazao da se ovde "ne radi o ljudskim pravima, čiji se dostignuti nivo, prema Ustavu ne može snižavati, već o demokratskom načelu uspostavljanja vertikalne podele vlasti i principu organizovanja centralne vlasti."
On je podsetio da je u Ustavu Srbije iz 1990. godine stajalo da pokrajine mogu da obavljaju i druga pitanja navedena u zakonu, ali da takva odredba ne postoji u važećem Ustavu iz 2006.
Docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu Svetozar Čiplić je ukazao da postoje sistemski nedostaci koji onemogućavaju da se cela Srbija jednako ustroji po pitanju autonomije.
Ključno je da je zakonodavac dužan da svim građanima obezbedi pravo na autonomiju i da je svrha tog prava ograničenje državne vlasti, kazao je Čiplić, istakavši da je to najveća promena Ustava iz 2006. godine.
Prema njegovim rečima, zakonodavac nije prekršio ustavne norme kada je predvideo da pokrajina može sklapati međuregionalne sporazume i otvoriti predstavništvo u Briselu, niti kada je Novi Sad odredio kao administrativno sedište Vojvodine.
Zakon o nadležnostima i Statutu pokrajine Vojvodine usvojen je u Skupštini Srbije 30. novembra 2009. godine. A proglašen je važećim ukazom predsednika države Borisa Tadića i primenjuje se od 1. januara 2010. godine, dok je Skupština Vojvodine Statut proglasila 14. decembra 2009. godine.
Predlog kojima se osporava ustavnost 25 odredbi zakona, kao i ustavnost i zakonitost većine odredbi Statuta, podnela je 29. decembra 2009. godine grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.
Prva javna rasprava o osporenom zakonu održana je u Ustavnim sudom 23. novembra, a od 10 naučnih i javnih radnika i stručnjaka pozivu se odazvalo troje.
Pozivu na drugu javnu raspravu nije se odazvao profesor Pravnog fakulteta u Nišu Predrag Dimitrijević, a predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević je saopštio da će se Sud o daljem postupku odrediti u skladu s predlogom sudije izvestioca u ovom predmetu.
