Izvor: B92, 03.Apr.2021, 19:30

Automobilizam i sport: Vendel Skot - Pionir Naskar trka čija je zaostavština moćnija nego ikada

Naskar je auto-moto takmičenje nastalo u južnjačkim državama u Americi. Neki timovi, organizatori i navijači su se dugo vremena poistovećivali sa zastavom Konfederacije - po mnogima simbolom ropstva i rasizma.

Vendel Skot je ispod svog sedišta držao napunjen pištolj. Samo jednom ga je izvadio usred trke, a tip koji je pretio da će da ga izgura sa staze, to više nikada nije ni pokušao.

Skot je bio pionir u svetu Naskar vozača jer je bio jedini Afroamerikanac >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji je u ovom sportu pobedio u najjačoj konkurenciji, ali je 1990. godine umro bez da je zvanično primio trofej, jer je tada objavljeno da je stigao treći. Bila je to laž.

Džeksonvil, Florida, 1. decembar 1963. Vendelov unuk Varik ekspresno deklamuje datum i lokaciju. Dok to radi, iz njegovih očiju izbija oštra odlučnost. U svoje 43 godine života, on je dobar deo tog perioda proveo vodeći kampanju za ispravku greške.

U slučaju da niste znali kako da budete brži od zakona, ne biste dugo opstali kao krijumčar alkohola. Vendel Skot je brzo učio i niko nije mogao da ga stigne dok je vozio.

Rođen 1921. godine, Skot se u mladosti nije mnogo razlikovao od ostalih ranih ikona Naskara.

Odbijao je svaku ideju o regularnom poslu u Danvilu u Virdžiniji, gradiću u kojem je odrastao.

Napustio je školu i sam sebi postao šef, radeći kao taksista.

Danvil nije bio bogat grad. Niti je bio posebno progresivan.

Bio je poslednji glavni grad Konfederacije, koalicije koja se borila protiv Unije tokom Građanskog rata u Americi i koja je zagovarala opstanak ropstva.

Pamuk i duvan su bili glavni poslodavci u gradu.

Na trkačkoj stazi u Danvilu je postojao problem. Poseta je uvek bila slabija nego na ostalim trkalištima u okviru "Diksi kružnih staza" - regionalnog takmičenja serijskih automobila koje je postojalo u to vreme.

Zato su promoteri takmičenja doneli odluku da pokušaju da poprave posetu - angažovanjem crnog vozača.

To mu nije donelo mnogo novca. Da bi sastavio kraj s krajem, Skot ne samo da je i dalje krijumčario alkohol, već ga je ponekad prodavao i drugim vozačima. Ali van toga, dane je provodio pripremajući se za trke.

Oprema za fino podešavanje, oblikovanje sopstvenog alata, pravljenje sopstvene garaže. Skot je bio vešt mehaničar i inženjer koji je bio u stanju da svaki materijal razloži do poslednjeg atoma, a zatim i da ga ponovo iskoristi.

Postajalo je jasno da je bio predodređen za scenu mnogo veću od lokalnih takmičenja. Naskar se pojavio kao mnogo veći i ambiciozniji igrač.

Njegov najelitniji nivo - Velika nacionalna serija (Grand National Series) - je nudio više novca, veće arene, više posetilaca i brže staze. I ponovo je Skotu bila potrebna ulazna karta.

Pokušao je da se Naskarovim promoterima predstavi tako što bi transportovao svoje vozilo i tražio dozvolu da učestvuje na trkama. U to vreme su lokalni službenici imali tu moć da izdaju potrebne dozvole.

Nekoliko njih je odbilo Skota jer nisu želeli crne vozače u ovom sportu, ali njemu je bio potreban samo jedan da bi uhvatio zalet. Našao ga je u Morisu Postonu, u slobodno vreme poštaru iz Ričmonda u Virdžiniji. Skot je dozvolu dobio 1953. godine.

Ovo je bio izuzetno bitan trenutak.

Skotova biografija "Vožnja na mišiće" koju je napisao Brajan Donovan sadrži svedočenja vozača, konstruktora i zvaničnika sa tura i ostavlja vrlo malo sumnje u to da je odluka doneta iz rasnih razloga. Slično onome što če se dogoditi i na Floridi dve godine kasnije.

Pobeda ostvarena u Džeksonvilu 1963. godine je umesto Skotu dodeljena njegovom rivalu, s tim što je ova ,,greška" naknadno objašnjena neadekvatnim obračunavanjem bodova.

Prema Skotovom unuku Variku, zvaničnici su bili zabrinuti šta bi moglo da se dogodi kada pobednik trke po protokolu bude predstavljen lokalnoj beloj lepotici.

Umesto pravog trofeja, on je kasnije dobio drvenu repliku bez ikakvih oznaka, dok je novčanu nagradu dobio tek kada su svi otišli.

Na jednoj drugoj trci Skotove gume su bile isečene pre nego što je trebalo da se pojavi na startu trke. Na sledećoj je na njegovog sina Vendela bačena petarda i povredila ga.

Dobijao je pretnje smrću. U Birmingemu, u Alabami, diskretno mu je bilo savetovano da što pre ode jer se očekivao dolazak jedne nasilne grupe.

Zvaničnici u Darlingtonu u Južnoj Karolini su godinama odbijali da mu dozvole učešće na ovoj trci.

U Darlingtonu početak trke nije bio obeležavan zvaničnom, zelenom zastavom, već onom koja slavi Konfederaciju.

Organizatori su saveznim zakonom iz 1964. bili primorani da dozvole Skotu da učestvuje na takmičenju, ali su oni uvek pronalazili način da ga spreče da nastupi, najčešće izmišljajući u poslednjem trenutku tehničke nedostatke.

Počasni gost je bio Džordž Valas, guverner Alabame. Deset godina pre toga, u junu 1963, Valas je lično fizički blokirao put kojim su crni studenti dolazili na Univerzitet u Alabami, označavajući tako jedan od centralnih događaja u borbi za građanska prava.

Valas je dugo godina bio saveznik osnivača Naskara Bila Fransa. Taj odnos je pomogao da se izgradi trkačka staza u Taladegi.

Skot se godinama borio da dođe do ovakve prilike. Ali dok su njegovi rivali imali prednost u uvećanim ulaganjima koja su pristizala u ovaj sport, on nije imao nikakvu podršku.

Mogao je samo da sanja o tehnološki sofisticiranim resursima koje su velike ekipe mogle da priušte. I zato je doneo odluku da zaigra na sve ili ništa - baš kao kada je i zakoračio na nacionalni nivo. Pobedi ili se survaj.

Auto koji je nabavio je bio Merkjuri. Kuća je ponovo otišla pod hipoteku. Skot je bio u dugovima kao nikada, ali je konačno imao auto sa kojim je mogao da parira rivalima.

Sa starta trke u Taladegi je poleteo, dostižući brzinu od 290 km/h, do tada nedostižnu za njega.

"Osećaj je bio kao kada vas nego katapultira", rekao je Skot nekoliko godina kasnije u dokumentarcu koji je pravila nešvilska TV mreža TNN.

"Da, kotrljao sam se, išao sam pravo ka vrhu".

U trenutku, sve se promenilo. Skotova verzija događaja je bila da ga je drugi vozač udario otpozadi i okrenuo na stazi. Njegov novi Merkjuri je bio bez kontrole i gurnut ka sredini staze.

Varik je imao 13 godina kada je njegov deda umro u svojoj 69. godini. Dijagnoza je bila rak kičmenog stuba.

Nakon njegove smrti, ulica u kojoj je izgradio svoj dom je bila nazvana po njemu.

Kins Mil Roud je postao Vendel Skot Drajv. Varik je dobar deo svog detinjstva proveo u toj kući.

"Po mnogo čemu, priča o Vendelu Skotu postala je još tužnija", kaže on.

"Trkao se sa momcima koji su postali multimilioneri, mnogi od njih ni sveću nisu mogli da mu drže na stazi, dok se on toliko mučio u svojim poslednjim godinama. Svi njegovi automobili su prodati da bi mogao da plati bolničke račune".

"Pošto se penzionisao, vratio se kući svom regularnom životu. Do svog kraja je bio mehaničar, dok ga kancer nije naterao da odstupi".

Varik smatra da bi Naskar morao da nastavi da mu odaje počast zbog svega što je postigao ,ne samo kao vozač, nego i kao čovek čija je karijera bila značajna za sport uopšte".

Naskar je započeo program "Vožnja za različitost" program 2004. godine.

Kao mentor je svoj doprinos tome dao i Vendel Skot Džunior. 2013. godine, 40 godina nakon što je Skot završio svoju karijeru, Baba Valas iz Mobila u Alabami je postao drugi Afro-Amerikanac koji je pobedio u nekoj Naskar trci, u ovom slučaju u takmičenju trećeg ranga.

On je u ovom sportu peti crni vozač od Skotovog vremena, ali prethodna četvorica se nisu konstantno borili na najvišem nivou.

Skot je 2015. je primljen u Naskarovu Kuću slavnih.

Pogledajte video o neobičnoj trci u Mongoliji

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...