Izvor: Politika, 06.Sep.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autogolovi srpske poljoprivrede
Premija za namuženo mleko je najispravniji put za podsticaj ukupne poljoprivrede
U ishrani goveče koristi mnoge sporedne proizvode ratarstva i industrije i pretvara ih u najkvalitetnije proizvode za ishranu ljudi.
U proizvodnji kukuruza, osim zrna koje se unosi u ambare i koristi najviše za uzgoj svinja i živine, na njivama ostaje ogromna količina biljne mase koja se danas, zbog nedostatka goveda, zaorava ili pali. Ta zaorana ili spaljena masa u sebi sadrži oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedne trećine energetske vrednosti proizvedenog zrna po hektaru. To znači da pri prinosu od devet tona suvog zrna po hektaru, držanjem goveda i korišćenjem energetske vrednosti biljne mase u siliranom obliku u ishrani, umesto devet tona imamo prinos od 12 tona suvog zrna po hektaru!
Pri proizvodnji šećerne repe, na svakom hektaru ostaje 20 do 30 tona biljne mase lista i glava koja se najčešće zaorava. Zaoravanjem njihove hranljive vrednosti, po hektaru se zaorava više od 200 kilograma junećeg mesa.
Kako stoje stvari po pitanju govedarstva? Katastrofalno! To se može zaključiti i bez egzaktnih statističkih podataka. Može se proći kroz više sela a ne videti goveđi papak u stajama seljaka. Onomad, na televiziji rekoše da je u poslednjih deset godina broj krava u Srbiji smanjen za 300.000 grla. To je nastavak siromašenja koje je počelo pre pet ili šest decenija. Nigde Srbija nije pokazala takvu nemoć kao u sprečavanju siromašenja ove vrste. Doduše, u selima jedva da ćete sresti nekog seljaka. I oni nestaju. Polako, ali sigurno. Današnju poljoprivredu u velikom broju sela u Srbiji južno od Save i Dunava sačinjava plastenička i malinarska proizvodnja kojom se bave većinom seoski učitelji i nastavnici. Obe proizvodnje su intenzivne, naročito plastenička, koja se ne može zamisliti bez stajnjaka i velikih količina vode za navodnjavanje. Umiru poslednji starci koji neguju krave muzare, pa nestaju i poslednje krave. Pošto zemljište bez stajnjaka učitelji i nastavnici pretvore u beton, plastenici i malinjaci će se ugasiti.
Kako da se poveća broj krava, očuva kvalitet zemljišta i zaposli veći broj ljudi?
Uz puno uvažavanje autoriteta koji su izgradili sadašnji sistem premija i podsticaja, nikakvog napretka u tom pogledu nema. U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Sremskoj Mitrovici rekli su mi da osim premije za kravlje mleko, zemljoradnik dobija posebna sredstva po umatičenoj kravi i krmači, za stimulisanje tova junadi, regresiranje mineralnih đubriva i goriva. To više liči na predizborno udvaranje zemljoradnicima, nego na meru koja treba da obogati ovu zemlju stočarstvom. Na taj način neće se povećati broj krava, niti će se unaprediti tov junadi.
Ako osnov u racionalnom korišćenju resursa u poljoprivredi čini krava, a ona to i jeste, onda treba poći od nje. Danas u Vojvodini ima domaćinstava koja u zakupu obrađuju 100, 200, 500 pa i više hektara, ali nemaju ni jedne krave. Odmah se vidi da taj zakupački odnos nije domaćinski odnos prema zemljištu. Cilj zakupca jeste da iz zemljišta iscrpi sve rezerve plodnosti, a onda će ga napustiti i ostaviti pustoš. Njemu ne pada na pamet da nađubri tuđe zemljište. A traži regres za gorivo ili mineralno đubrivo. To bi bio dovoljan razlog da se, umesto davanja u zakup, neobrađeno zemljište, zbog boljeg gazdovanja, što pre proda. Za razliku od zakupca, vlasnik ima drugačiji odnos prema zemljištu. Pre svega, da bi održao njegovu plodnost, on će ga ,,hraniti” stajnjakom. Stimulativnom premijom za mleko, povećaće se broj krava. Povećanjem broja krava, povećavaće se broj teladi za priplod i tov, povećaće se površine pod krmnim biljem i količina kvalitetne hrane, a time i količina proizvedenog mleka, pa će zemljoradnik svoju računicu da nađe kroz premiju za povećanu količinu mleka. (Ovde je reč o principu premiranja, a ne o visini premije). To je jedini put i za uspostavljanje odgovarajuće setvene strukture zemljišta: žitarice, industrijsko, krmno bilje, povrće.
Da je premija za namuženo mleko najispravniji put za podsticaj ukupne poljoprivrede, govori nam jedan primer iz prošlosti. Radi povećanja broja krava i proizvodnje mleka, sedamdesetih godina 20. veka uvezeno je iz Nemačke nekoliko stotina priplodnih junica, ali one nikada nisu davale mleko. Ubrzo posle uvoza – junice su završile u klanicama. Naime, sa Izraelom je bio zaključen izvoz prednjih junećih čereka po veoma povoljnoj ceni. Pošto u to vreme nije bilo dovoljno utovljene junadi, država je premijom za utovljenu junad osudila na klanje uvezene junice. Vlasnici su videli da im je bolja računica da junice pošalju na klanje i odmah dobiju premiju, nego da ih devet meseci hrane i čekaju da se otele, da bi dobijali premiju za namuženo mleko. Država je tako svojom merom radila u korist svoje štete. Autogol.
Prema tome, sve podsticajne mere u poljoprivredi (regres za gorivo i mineralno đubrivo, podsticaj za tov junadi) treba da budu realizovane kroz premiju za mleko. Ako zemljoradnik drži krave, preko premije za mleko biće povećan broj teladi za tov, a visinom premije naći će računicu za utrošenu naftu, a ako ne drži, nema ništa.
Treba upamtiti za sva vremena: Da bi od teleta postala krava, mora da se neguje i hrani dve i po godine, a to košta. Niko nema pravo da izaziva potrese koji mogu da izazovu klanje krava. U ovoj zemlji, koja se Srbijom zove nikada ne može da dođe do hiperprodukcije mleka da ne bi moglo korisno da se upotrebi. Na stotine artikala od mleka i na bazi mleka može da se napravii da se izvozi. Ali, kao u šahu, mora da se misli bar za dva ili tri poteza unapred.
Doktor biotehničkih nauka, Sremska Mitrovica
Radojle Cojle Markićević
objavljeno: 06.09.2013.
.jpg)
