Izvor: Blic, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autogol
To da politička scena u Srbiji s vremena na vreme zaliči na cirkus nije novost. Ali ono što se u poslednjih nekoliko dana dešava na relaciji Čeda Jovanović - Miroslav Mišković prevazilazi očekivanja i najokorelijih pesimista.
Apartno od stvarnih razloga za sukob na pomenutoj relaciji, koji običnom građaninu Srbije izgleda preterano komplikovano, sa svim izgledima da sklizne u obračun rukovođen ličnim motivima aktera i njihovim međusobnim animozitetima, kontraudar Jovanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji u simbolički „ponor" sa Miškovićem povlači i još nekolicinu političkih čelnika, predstavlja svojevrsni fenomen.
Iako srpska javnost očekuje reakciju zvaničnih organa koji bi trebalo da ispitaju osnovanost međusobnih optužbi (monopol-otmica), najnovija kvalifikacija za „zločinačko udruživanje" kojom je Jovanović obeležio politički vrh Srbije, predstavnike Crkve i nekolicinu medijskih poslenika, deluje ne samo kao potez kojim se potvrđuje teza da je „napad najbolja odbrana", već i razotkriva prirodu političkog praksisa kojim se rukovodi čelnik LDP-a.
Ako se ostavi po strani sasvim logično pitanje o „tajmingu", odnosno o tome zašto tek sada lider LDP-a isporučuje javnosti kompromitujuće podatke i saznanja o svojim političkim takmacima, njegov medijski kontraudar zapravo promašuje metu. Jer kalkulacija o „cunami" efektu pomenutih diskvalifikacija političkih konkurenata, međutim, predstavlja svojevrstan autogol, koji Jovanović u predvečerje izborne trke zadaje sam sebi.
Njegova reakcija, naime, deluje kao prava „paranoja na delu", budući da je usmerena na „razotkrivanje", „kripto" praksi koje se protežu od vrha vlasti, preko Crkve, pa sve do medija. Apartno od neumesnosti pozicije u kojoj bilo ko uzurpira pravo na istinu, moral ili opštu dobrobit, birajući ovakvu komunikativnu strategiju, lider LDP-a, uprkos svojoj nameri, ne deluje odvažno, već kao svaki pravi paranoik, neuverljivo.
