Izvor: B92, 01.Avg.2014, 08:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Autocenzura - ima li mesta u zakonu

Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije završili pretres svih 217 amandmana na set medijskih zakona, o kojima će se izjasniti sutra.

Poslanici će se izjasniti o Predlogu zakona o privatizaciji, izmenama Zakona o stečaju i izmenama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i o predloženim zakonima o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima

Ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac rekao je da se nada da će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslanici sutra usvojiti set medijskih zakona i zahvalio im se na konstruktirnoj raspravi.

„Neki trenuci ove rasrpave u pojedinostima su bili daleko lakši nego rasprava koju smo vodili sa premijerom tokom pripreme zakona, posebno oko televizijske takse, on je bio izuzetno protiv toga. Činjenice koje nam je predočila stručna javnost i dobra evropska praksa rezutlirali su da ovog trenutka imamo u predlogu zakona taksu“, rekao je ministar na kraju raspsave.

On je podsetio da se na momenat izgubilo iz vida da se radi o setu reformskih zakona i naglasio da zakon o javnom informisanju i medjima, kao krovni zakon, predivdja da država izlazi iz medija, definše javni interes, transparentnu vlasničku strukturu, a da zakon o medijima stvara preduslove za digitalizaciju.

Tu je i zakon o javnim medijskim servisima i taj set će stvoriti okvir za daleko kvalitetnije informisanje, da se gradjanima omogući daleko kvalitetnije informisanje a pripadnicima medijske zajednice, odnosno novinarima, bolji uslovi za rad, rekao je Tasovac u završnoj reči.

NDS je danas amandmanom zatražila da se u Zakonu o javnom informisanju i medijima precizira da je informisanje slobodno i da ne podleže cenzuri i autocenzuri.

Taj amandman je vlada odbila jer, kako je navela u obrazloženju, autocenzura nije predmet zakona već je stvar ličnog integriteta svakog pojedinca.

Poslanica NDS Branka Karavidić pitala je ako je autocenzura kršenje profesionalnih normi, ne zna zašto ne može da se nađe u zakonu.

Ministar kulture Ivan Tasovac je kazao da je autocenzuru nemoguće sankcionisati.

"Kako mislite da kaznite novinara koji se autocenzurisao", upitao je Tasovac i naveo da su novinarska udruženja dala predloge kroz amandmane a da nijedno udruženje nije predložilo uvođenje autocenzure u zakon.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović rekao je da to što je autocenzura unutrašnji psihološki proces ne znači da ne može ući u zakonski predlog jer nema sankcije.

"Ne postoji sankcija za nesavesnost, jer je to lični odnos", rekao je Stefanović.

On je negodavao jer, kako je naveo, predstavnika opozicije nema u elektronskim medijima.

"Taj koji kaže da je za vreme Borisa Tadića bio veći medijski mrak ima ozbiljan problem", kazao je Stefanović.

Povodom Stefanovićeve izjave da je autocenzura kukavičluk novinara, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić naveo je da je novinarstvo časno i opasno zanimanje svuda u svetu i da je sramotno i strašno da se novinari nazivaju kukavicama naročito od onog "čoveka koji nije definisao da li ima autocenzuru ili ima strah jer nema argumenata".

Babić je kazao da se juče Stefanović nije javljao u sali kada je premijer Aleksandra Vučić u parlamentu odgovarao na pitanja poslanika i upitao da li je kod Stefanovića radila autocenzura ili je to bio strah.

Poslanica SNS Marija Obradović odbacila je navode da predstavnika opozicije nema u medijima navodeći da opozicija ima najveći broj pres konferencija u parlamentu iz koga svakodnevno izveštava oko 30 novinarskih ekipa.

Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da ne veruje u autocenzuru ali i naveo da postoji cenzura.

"To (cenzuru) je uveo (Vojislav) Koštunica, unapredio Tadić i na tome doktorirao Aleksandar Vučić", rekao je Živković i naveo da vlast treba da omogući slobodu medija.

On je ocenio da je zakon dobra osnova za borbu protiv cenzure ali i naveo da u Srbiji ima mnogo dobrih zakona koji se ne sprovodi i da vlada konkretno treba da pokaže da želi da sprovede zakon.

Šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić kazao je da su izrečene paušlane stvari i da je istina da je, po mišljenju mnogih međunarodnih organizacija, Srbija po slobodi medija među svima na prostoru bivše Jugoslavije odmah iza Slovenije i da je na boljem mestu od nekih članica EU navodeći Hrvatsku.

Babić je kazao da se kada se cepaju novine pred televizjskim kamerama šalje poruka da bi se to isto uradilo i s novinarima, misleći na Živkovića koji je svojevremeno pocepao list "Kurir".

Zoran Živković je kazao da svako ko u Srbiji želi da razume šta se oko njega dešava i ima minimum razuma i nešto malo inteligencije znao bi da to "što je cepao nisu novine nego se prodaje na kiosku" i da "ljudi koji drže do sebe teško da mogu da to nazovu novinama".

Poslanik SNS Vladimir Đukanović izjavio je novinarima u parlamentu da je vlada prihvatila više od 20 amandmana koji popravljaju inače dobre medijske zakone, koji će na efikasan način garantovati zaštitu novinara, slobodu štampe i informisanja i regulisati pitanje vlasničke strukture u medijima.

"Verujem da suštinskih zamerki na zakone nema, osim ukoliko neko ne želi da kritizerstvom ubira političke poene", kazao je Đukanović, podsetivši da su stranke opozicije kada su bile na vlasti donele cenzorski zakon o informisanju.

Sada se donose zakoni koji će, nadam se, biti obeleženi kao veliki plus na našem evropskom putu", rekao je Đukanović.

Poslanik SNS Aleksandar Jovičić smatra da je ponašanje NDS i DS povodom medijskih zakona tragikomično, jer istovremeno kažu da država kontroliše medije i izražavaju bojazan kada je reč o privatizaciji medija.

"DS nema rešenje i spremna je da kritikuje sve, pa čak i ono što je dobro za naše građane. Strah pokazuju oni koji su na tajanstven način omogućili privatizaciju 'Politike' i 'Novosti' pod okriljem Miroslava Bogićevića i Miroslava Miškovića", rekao je Jovičić.

Predloženi set medijskih zakona će upravo, prema Jovičićevim rečima, onemogućiti da Bogićević, Mišković ili bilo ko treći privatizuje medije "iza zavese i na potpuno tajanstven način".

Opozicija: Strah od kartelizacije i privatizacije

Šef poslaničke grupe demokrata Borislav Stefanović rekao je novinarima i da predloženi medijski zakoni ostavljaju mogućnost za pojavu "kartelizacije" u medijima.

"Postoji mogućnost da nijedan emiter ne pređe 35 odsto udela u gledanosti, što znači da jedan medijski tajkun, a ima ih dosta koji su bliski vlasti, može da napravi nekoliko TV stanica i na taj način pokrije celo tržište", rekao je Stefanović novinarima u Skupštini.

On je upozorio da će se u periodu od ukidanja pretplate do uvođenja takse javni servis finansirati iz budžeta i ocenio da će to ugroziti njegovu objektivnost.

"Smatram da je to ugrožavanje slobode izveštavanja i objektivnosti javnog servisa, koji je već sada ugrožen dubokom autocenzurom", dodao je on.

Prema njegovim rečima, na državnim medijima nema opozicije i kritičkog mišljenja a predloženi zakon će "zacementirati" takvo stanje.

Šef poslaničke grupe NDS Marko Djurišić smatra da će se zbog toga što medijski zakoni predviđaju privatizaciju lokalnih medija, ali i Politike i Večernjih novosti, u narednih godinu dana, novinari osećati manje slobodno da pišu i da će biti podložniji autocenzuri.

"Strah nas je da će zbog najavljene privatizacije lokalnih medija i velikih novinskih kuća poput Politike i Večernjih novosti u narednih godinu dana novinari biti još manje slobodni i podložniji i autocenzuri i strahu za egzistenciju i da će se time slobodno novinarstvo i slobodna reč dodatno umanjiti", rekao je Djurišić novinarima u parlamentu.

On smatra da će se zbog činjenice da sledi privatizacija u takvim medijima novinari osećati manje slobodno da pišu ono što je u javnom interesu Srbije i njenih građana.

Nova demokratska stranka izrazila je danas nezadovoljstvo zbog toga što vlada nije prihvatila neke od njenih amandmana na set medijskih zakona kojima bi se, kako smatraju u toj stranci, stanje na medijskoj sceni Srbije suštinski poboljšalo, i da zato ne može da podrži te zakone.

Poslanik NDS Janko Veselinović je novinarima u parlamentu rekao da je predlagač prihvatio amandmane tehničkog karaktera, dok oni suštinski važni, poput amandmana kojim je u Predlog zakon o javnom informisanju i medijima trebalo da bude unet pojam autocenzure, nisu prihvaćeni.

"Novinari najbolje znaju da li ima autocenzure i da li mogu da o svim događajima izveste kako im novinarska etika nalaže. Sigurni smo, takođe, da u sadašnjoj medijskoj sceni opozicija nije zastupljena onako kako bi trebalo da bude u jednoj demokratskoj državi", kazao je Veselinović.

Prema njegovim rečima, NDS je želela da amandmanom osigura i da se pred zakonom izjednače građani koji su u prošlosti plaćali TV pretplatu i oni koji to nisu činili, a pad iznosa naplaćenih pretpalatom je, kako smatra, nastao upravo posle maja 2013. godine kada je tadašnji vicepremijer Aleksandar Vučić najavio njeno ukidanje.

Rezultat toga je, kako je rekao Veselinović, bio da je umesto dve i po milijarde dinara mogućih sredstava, od građana naplaćeno samo 379 miliona dinara.

"Tražili smo da oni koji su redovno plaćali pretplatu budu privremeno oslobođeni plaćanja takse ukoliko pretplata od ostalih građana u međuvremenu ne bude naplaćena. Ako taj amandman ne bude prihvaćen imaćemo nejednakost građana", rekao je Veselinović.

Prema njegovim rečima, odnos vlade prema pomenutim amandmanima ne daje NDS-u mogućnost da podrži medijske zakone, iako se ta stranka i dalje koleba da li da, zbog moralne obaveze prema RTS i RTV, podrži zakon o javnim servisima.

Veselinović se osvrnuo i na jučerašnju sednicu parlamenta na kojoj su članovi vlade odgovarali na pitanja poslanika, istakavši da je premijer ugrozio dostojanstvo poslanika zatraživši od Šaipa Kamberija da plaća struju.

Vlada prihvatila 22 amandmana

Resorni skupštinski odbor noćas je pretresao sve amandmane uložene na tri predložena zakona - o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, a vlada je prihvatila 22 amandmana dok je Odbor na sednici predložio jedan amandman na predlog zakona o elektronskim medijima.

Taj amandman je na sednici Odbora prihvatio ministar Ivan Tasovac, pa su usvojena ukupno 23 amandmana na taj set medijskih zakona.

Na predloženi zakon o medijima i javnom informisanju podneto je 95 mandata, od kojih je prihvaćeno 10, od kojih je pet opozicionih.

Na predlog zakona o elektronskim medijima uloženo je 66 amandmana, prihvaćeno je šest, od čega jedan opozicije, pri čemu su dva istovetna.

Na zakon o javnim medijskim servisima prihvaćeno je šest amandmana, a od toga tri opoziciona

Ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac rekao je ranije tokom načelne rasrpave da se usvajanjam seta medijskih zakona, koji se donose posle 11 godina, obezbeđuje pravovremeno, istinito, potpuno i nepristrasno informisanje i izlazak države iz medija do sredine iduće godine.

Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, rekao je on.

Tasovac je naglasio da ti zakoni garantuju slobodu medija u skladu sa evropskim standardima i naveo njegove ciljeve.

Prema njegovim rečima, zakonom je definisan izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju - 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost.

"Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital, postupak prodaje se obustavlja, akcije će biti ponuđene zaposlenima, a ukoliko zaposleni odbiju ponudu, kapital prestaje da postoji i briše se iz registra medija�€œ, rekao je Tasovac.

Nastavak na B92...