Izvor: Blic, 21.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autobus kao istina
Petak po podne, centar Beograda. Neuobičajeno toplo za poslednji kalendarski vikend leta. Iako nije gužva, gospođa pozamašnih gabarita, opasno zapala u godine, sa obe ruke ispružene napred razgrće malobrojne putnike u nameri da što pre uđe u autobus.
U polupraznom vozilu više slobodnih nego popunjenih sedišta. To joj ne smeta da naglas komentariše kako niko ne poštuje starije i umorne.
Autobus kreće, a ona primećuje svoju poznanicu kako pritrčava vozilu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje je izašlo iz stanice. Upozorava ”majstora” da zaustavi i otvori vrata mada je autobus već prešao dobrih 30 metara. Posle histerične vike i cike, vozač popušta. Svojoj zadihanoj saputnici sledeće dve stanice, ali da svi prisutni obavezno čuju, glasom visoke frekvencije objašnjava kako ova saobraćajna gungula postaje sve neizdržljivija. Već sledećeg trenutka iznosi mišljenje kako je program Dana evropske baštine u Beogradu ispod svakog nivoa. Priznaje da sa velikim naporom prati Farmu zbog tih nazovi VIP zvezda i njihovog izveštačenog ponašanja. Pita, potom, ko će nadležnima narediti da autobusi budu čistiji i učestaliji? Gleda okolo i sa grimasom koja odaje gađenje konstatuje kako se Beograđani retko kupaju što njoj koja o ličnoj higijeni veoma vodi računa veoma smeta na plus 29 Celzijusovih.
I onda, dok se autobus zaustavljao na trećoj po redu stanici od njenog ulaska, opazi tri ”ridžveja” kako se približavaju vozilu. Prekide monolog, hitro ustade, očisti usput sve putnike, iz torbe iskopa kartu i unezvereno je poništi baš u trenutku dok se mlada kontrolorka primicala. Pružajući joj kartu izrazi zadovoljstvo: ”Baš lepo što hvatate nesavesne putnike. Muka mi je od ovih što se voze džabe. Svi hoće udobno, redovno i čisto, a da se švercuju!”
Onda se vratila na svoje sedište, i kao da ništa nije bilo i da niko nije video njenu ”bravuru”, nastavi da komentariše ”ovu situaciju” u kojoj je, po njenom dubokom uverenju, sve manje pojedinaca za primer. Evo, i ti radovi na Gazeli se odužili kao gladna godina. Zbog silne gužve nikako da ode kod svoje prijateljice na babinje u Blok 63. I taj kurs dinara nikako da se primiri...
Nekako sam u toj monodrami sačekao svoju stanicu. Izašao sam sa osećanjem tuge. Pored ovakvih dupljaka i propovednika mi kao narod nemamo nikakve šanse. Sve dok nam slični kvarnjaci, od autobusa do skupštine, od samousluge do televizije, budu delili lekcije mi ćemo pripadati masi sposobnoj samo na nova ponižavanja.
Ti muljatori dok ne zagusti, ti moralisti velikih načela što prde u gužvi a okrivljuju druge, ti roditelji koji osuđuju sve i svakoga a u svojoj kući gaje kriminalce, ti sitni prevaranti velikih etičkih principa, ti večni šverceri na tuđi račun, ti što vas džepare da bi vas galantno odveli na večeru - e, takvi će nam na kraju (i opet) doći glave. I ponovo će se prvi čuditi: „Šta se to, kako i zbog čega dogodilo sa jedinim nebeskim narodom?!"
Nekad Čehov i Kundera, a danas je dovoljan običan autobus.
