Izvor: Politika, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aušvic se dogodio u Evropi
Radovao bih se globalizaciji umetnosti da mislim da je to nešto revolucionarno – kaže mladi autor Uglješa Šajtinac (Hadersfild), povodom rasprave kultrnom rivalstvu Amerike i Francuske, odnosno Evrope. -A nije. Umetnost je uvek bila globalna. Ako govorimo o njoj ka o iskazu, onda je suvišno govoriti da se doživljaj iskaza može kontrolisati ili tačno usmeravati, globalizovati ili ne globalizovati. Može, i to postoji i zove se propaganda. Da postoji propagandna umetnost ne sporim. Jer svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskaz nije ništa drugo nego propaganda nečega. Dakle, ne postoji umetnost, sve je propaganda! I ne postoje nikakvi "strani uticaji". Čovek strane uticaje može osećati u neposrednom okruženju a bogami i iz samog sebe. Ta frankofilska amerikanofobija je budalaština dekadentnih uškopljenika.
Da li pojedine kulture imaju strahove da izgube svoje nacionalno obeležje, kulturni identitet? I da li je Evropa, u želji da sačuva zajedničko kulturno nasleđe i regionalne raznolikosti, postala zapravo provincijalna u odnosu na zapadni svet i da li se zatvorila prema pluralizmu svetskih kultura?
Ne znam. Živim u zemlji koja se nije potrudila da učini išta da se Evropi približimo, živim u svetu koji ne daje vize građanima ove zemlje, ja sam putovao i družio se ali nikad i nigde nisam zaboravio da sam odavde, dakle, iz zemlje iz koje ne može da se izađe kad hoćeš, u rezervatu, simulakrumu. Pomenuti strah je paranoidan. Evropa je vekovima radila na tome da postane provincija. Sada se vidi da je sav taj trud urodio plodom. Uostalom, Evropa jako dobro živi i živeće u kulturološkom smislu, jer je ona još uvek izvor inspiracije. Nešto što su Heleni bili Rimljanima, danas su Evropljani ostatku sveta. Srećna okolnost za Evropu jeste da je njeni epigoni nisu morali da razaraju do temelja. Još jedna stvar, Aušvic se nije dogodio u Americi, Australiji, Africi ili Aziji već upravo u Evropi.
Kako gledate na odnos evropske i američke kulture ako uzmemo u obzir da američka umetnost, u uslovnom smislu, podrazumeva industriju, tržište umetnosti koja donosi novac i dobru investiciju?
Ja čitam američke pisce koji nikad nisu bili industrija. Gledam američke filmove koji umetnost nikad nisu razdvajali od industrije pa su opet neponovljiva remek-dela filmske umetnosti. Američko pozorište sam imao prilike da doživim kao veoma angažovano, ako hoćete čak i antiameričko. Pre nego što neko krene da pljuje po Americi, mora da shvati da je to najslobodnija zemlja na ovom svetu. Najslobodnija još uvek ne znači da je reč o zemlji apsolutnih sloboda ali ako prestanemo da mislimo na ideju i podsetimo se da se ne živi u ideji nego u realnosti, onda je to više nego dovoljno i više je od samo jedne stvari za razmišljanje.
Zašto evropska umetnost slabo prolazi na američkom tlu i gde smo mi tu? Gde je naše mesto na kulturnoj mapi sveta?
To apsolutno nije tačno. Američka umetnost nije ništa drugo nego refleksija evropske. Ne zaboravite da je termin research u anglosaksonskom svetu obavezujuća kategorija čime god krenete da se bavite, bila to hortikultura, vinarstvo ili umetnost. I to je ono čemu se mnogi ovde pa i u Evropi podsmevaju. Pogrešno. Pod izgovorom da research nije dostojan jednog Evropljanina isti postaju sve gluplji, lenji i inertni. Nema elana. Sve se usporilo i okonačilo. Još jedna stvar u prilog afirmacije amerikanizma. Malo nabrajanja: Bluz, rokenrol, američka klasična muzika (kladim se da svet unaokolo veruje da u Americi niko ne komponuje klasičnu muziku! ), Koplend, Nelson Algrin a ne Hemingvej, Šervud Anderson a ne Pol Oster. Nemam nameru da raspravljam dalje, ako ste ljubitelj belog vina sve će vam se "kasti samo" kad kupite flašu francuskog i kalifornijskog šardonea, otvorite ih i probate. Pri tom, kalifornijsko je jeftinije!
I. M.
[objavljeno: ]
