Izvor: RTS, 24.Avg.2012, 00:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asanž, za i protiv
Podeljena mišljenja o Džulijanu Asanžu. Za predsednicu Udruženja novinara Srbije Ljiljanu Smajlović on je "junak našeg doba, novinar u najboljem smislu te reči", dok stručnjak za ljudska prava Vladan Joksimović kaže da "sloboda izražavanja ne sme da ugoržava nacionalnu bezbednost".
Predsednica UNS-a rekla je u emisiji Oko 11 da je Džulijan Asanž "novinar u najbojem smislu te reči, jer ja sam pristalica one škole mišljenja po kojoj je vest samo ono što neko hoće >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da vas speči da saznate".
Prema njenim rečima, osnivač sajtaVikiliks brani slobodu izražavanja i omogućio je ljudima da saznaju ono što njihove vlade čine a kriju iza leđa.
Srtučnjak za ljudska prava Vladan Joksimović kaže da ceo slučaj treba posmatrati i iz ugla Konvencije za ljudska prava, koja podržava slobodu izražavanja, ali sadrži i ograničnja, a jedan od osnova ograničenja je ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
"Sad, da li se to ugrožava, to bi moralo u svakom konkretnom slučaju da se utvrdi", kaže Joksimović Iipodseća da "ne može svako da barata svm informavijma da to iznosi u javnost i time ugrožava život drugih ljudi".
Ipak, Ljiljana Smajlović napominje da taj argument o ljudskim životima ne stoji, jer do sada nije pronađen nijedan primer, niko ko je izgubio život zbog Džulijana Asanža.
Podseća da je Asanž diplomatske depeše objavio u saglasnosti sa velikim američkim redakcijama koje su mesecima sarađivale sa Stejt dipartmentom.
"Ne samo što smo saznali mnogo novog, nego sada imamo dokaze za ono što smo ranije možda sumnjali", kaže predsednica UNS-a.
Onog momenrta kada jedna informacija postane dostupna javnosti, ograničenja koja se tiču javne i nacionalne bezbednosti padaju u vodu, smatra Joksimović.
"Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stav da informacija, dokle god je bila tajna, dok god je to ugrožavalo nacionalnu bezbednost u smislu da niko drugi to nije znao, zaista je bila osnovano ograničenje slobode izražavanja, ali jednom kada je ta informacija procurela i otišla u Sjedinjene Države, potpuno je bezsmisleno da držite takvu zabranu", kaže Joksimović.
Politički disident ili seksualni predator
Ljiljana Smajlović smatra da je Asanž skoro dve godine praktično u zatvoru bez ikakve optužnice i da "nema govora da bi ga neko izveo pred Evropski sud za ljudska prava".
Ona je uverena da je Asanž progonjen jer je politički disident i zato što iznosi tajne za koje najmoćnija država na svetu i njeni partneri ne žele da se saznaju.
S druge strane, Joksimović smatra da Asnž nije politički disident.
"U Švesdkoj ga traže zbog silovanja, a ne zbog nekog političkog delikta, tako da on nije politički disident", kaže Joksimović.
Bez upada u ambasadu
Gosti emisije Oko uvereni su i da britanske vlasti neće organizovati upad u ambasadu Ekvadora, u kojoj je Asanž.
Joksimović objašnjava da je eksteritorijlanost je prvna fikcija, teorija koja je pomalo napuštena i veruje da bi engleske vlasti bile spremne da je prekrše, ali samo ako postoji dovoljno ozbiljan razlog.
"Mada, mislim da oni sigurno neće ulaziti u ambasadu, ali neće ni pustiti da on bezbedno stigne na teritoriju Ekvadora", kaže Joksimović.
I novinar Bi-Bi-Sija Dejan Radojević smatra da je verovatnoća da dođe do upada u ambasadu veoma mala.
"Nismo blizu tog trenutka, jer bi to bio presedan i time bi se ugrozila britanska predstaviništva u svetu", kaže Radojević.
Asanž gubi podršku javnosti?
Radojević objašnjava i da većina ljudi u velikoj Britaniji smatra da Asanž treba da ode u Švedsku i tamo se suoči sa optužbama koje mu se stavljaju na teret, optužbama za seksualno zlostavljanje dve žene, jer svi misle da su u Švedskoj sudovi nezavisni i da ne bi moglo da Asanžu bude organizovano nepravedno suđenje.
On kaže i da je od novinara Gardijana, koji su pre dve godine objavili depeše, čuo da su morali pre toga da "mole Asanža da se iz depeša uklone imena ljudi koji bi mogli da budu ugroženi ako njihova imena budu dospela u javnost".
Zbog takvih detalja, kaže, u Britaniji je opala podrška za ono što Asanž radi i on se doživljava kao neko ko se bori protiv američke spoljne politike, a ne za slobodu štampe.
