Izvor: Blic, 02.Maj.2014, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arsena najviše ima u vodovodima Banata
Više od 100.000 ljudi na teritoriji Srednjobanatskog okruga pije vodu lošeg kvaliteta.
U mnogim vojvođanskim mestima koncentracija arsena prelazi dozvoljenu granicu, a najugroženiji su stanovnici banatskih opština jer ga tamo ima u mnogim vodovodima. Najbolju vodu piju u Apatinu, gde je u gradnju fabrike vode uloženo oko 300 miliona dinara.
Azbestne cevi
Od deset naselja staropazovačke opštine, gde je vodovodna mreža građena još pre četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << decenije, samo meštani Vojke još nemaju vodovod.
Vodovodnom mrežom u ovoj opštini gazduje JP „Vodovod i kanalizacija“ i u vodi nema arsena, ali su jedan od najozbiljnijih problema azbestne cevi.
Problem sa starim azbestnim cevima imaju i meštani koje snabdevaju vodovodne mreže u Novoj Pazovi i Novim Banovcima.
Iz ove fabrike se vodom snabdevaju Apatin, Banja Junaković, Prigrevica i Svilojevo, a svoja postrojenja imaju i Kupusina i Sonta.
Nakon višemesečnih polemika, zrenjaninska vlast je odustala od gradnje fabrike vode i odlučila da raspiše javnu nabavku za kupovinu zdrave vode. Razlog za odustajenje od gradnje fabrike vode bila je, osim cene, i rasprava o budućem kvalitetu vode.
O gradnje ovakvih postrojenja već godinama razmišljaju i u Kikindi.
O gradnje ovakvih postrojenja već godinama razmišljaju i u Kikindi.
Iako je voda iz zrenjaninskog vodovoda već deset godina zabranjena za piće i pripremu hrane, to ne smeta JKP „Vodovod i kanalizacija“ da građanima naplaćuje potrošnju. Cena kubika je 30,6 dinara s PDV-om, te prosečno domaćinstvo plaća mesečno oko 300 dinara.
Voda za piće u Kikindi je godinama hemijski neispravna na izvorištima. U vodi je povećana koncentraciju amonijaka, utvrđeno je i prisustvo organskih materija, a analize pokazaju da nema arsena.
Jedino rešenje za obezbeđenje zdrave vode je izgradnja postrojenja za prečišćavanje, odnosno fabrike vode.
Prethodna vlast nameravala je da fabriku vode izgradi kreditnim zaduženjem opštine kod nemačke KFW banke od šest miliona evra, a taj predlog podržava i JKP „Šesti oktobar“.
- Kredit je veoma povoljan jer je KFW banka odobrila šest miliona evra, mada će se konačan iznos znati kada se raspiše međunarodni javni tender. Kredit je uz 30 odsto sume gratis i s grejs periodom od tri godine.
Ostatak od 4,2 miliona dinara otplaćivao bi se na period od 15 godina, uz 2,5 odsto fiksne kamate godišnje. Ispitivanje i projektovanje je takođe gratis, a postrojenje za preradu pod ovim uslovima moglo bi da bude izgrađeno za četiri godine.
- Ovo je naš predlog, a konačnu odluku doneće lokalna samouprava - kaže Milan Karać, direktor Komunalnog preduzeća.
Međutim, predsednik opštine Pavle Markov (SNS) smatra da to nije dobro rešenje.
- Suma od 4,2 miliona evra je veoma visoka. Mislim da sredstva treba obezbediti na drugi način, a ne iz kredita.
- Fabrika vode nije mogla da se finansira ni pre 30 godina, kada je Kikinda bila ekonomski mnogo jača, a ne sada kada je u kolapsu - ističe Markov.
Bez obzira na to što većina Kikinđana ne pije vodu iz gradskog vodovoda, prosečna četvoročlana porodica u Kikindi za vodu mesečno plaća oko 1.000 dinara.
Na ispravnu pijaću vodu odavno čekaju i meštani u somborskim opštinama Staparu, Kljajićevu, Doroslovu, Riđici, Bačkom Monoštoru, Aleksi Šantiću i Kolutu, Telečkoj, Svetozaru Miletiću, Bačkom Bregu, Stanišiću.
Arsen je nađen i u vodi koju koriste sela bačkopalanačke opštine, ali i meštani u Mladenovu, Obrovcu, Silbašu, Pivnicama.
Najčitanije SADA:
