Izvor: RTS, 05.Avg.2009, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aristokratija na mukama
Na udaru globalne ekonomske krize nije samo radnička klasa i običan svet. Nije pošteđena ni aristokratija, koja je prinuđena da izdaje pod zakup, ili, još gore, da prodaje vekovima sticano i čuvano bogatstvo.
Svetska kriza, koja je najviše pogodila radničku klasu, nije zaobišla ni evropsku aristokratiju. Teška vremena, neke aristokrate u Danskoj, najskupljoj zemlji za život u Evropskoj uniji, naterala su da prodaju vekovna porodična imanja ili da ih izdaju uz nadoknadu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Zemlja, doskoro ponosna na svoje blagostanje, beleži pad društvenog bruto proizvoda od 1,3 odsto, najveći od 1955. godine.
Talas ekonomske nesigurnosti pogodio je potomke danskog plemstva, u čijem je vlasništvu 200 od 600 zamaka u zemlji.
Diskretni šarm aristokratije potisnut je brigama o plaćanju visokih poreza i troškova održavanja nasleđenih imanja.
Da bi zadržali nasledstvo i pokrili troškove, vlasnici jednog od najlepših srednjovekovnih zamkova u Danskoj, Meilgard iz 14. veka, podelili su 2.200 kvadrata na apartmane, koje izdaju za 2.400 evra mesečno.
"Svestan sam ekonomske realnosti. Ali, nikada ne bih prodao imanje. Biću srećan ako moja deca uspeju da nađu finansijsko rešenje", kaže Mihael Luel, vlasnik zamka Meilgard.
Na mukama su i oni koji tek treba da naslede velelepna imanja. Da bi postali novi vlasnici, državi moraju da plate trećinu njegove vrednosti.
Za neke je to gotovo Hamletovska dilema ,,prodati ili propasti".
"Pre sestre i mene, bilo je devet generacija koje su uspele da prebrode sve teškoće. Vezane smo za ovaj zamak. Koreni su duboki. Prodaja imanja, bila bi neoprostiva jer bih time izgubila i deo sebe. Nezamislivo", rekla je baronica Karolina Vedel Nergard.
Procenjuje se da bi zbog krize, čak 80 odsto naslednika plave krvi u Danskoj, u narednih 40 godina moralo da proda imanja, koja su vekovima gradili njihovi preci.
