Izvor: Politika, 25.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arhitektura za čovečanstvo
Biti bez krova nad glavom nije mala muka. U Srbiji (bez Kosmeta) računa se da 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje. Pored razrušenog Kosova i Metohije i ničim izazvanog bombardovanja, ovom su zemljom protutnjale poplave i razmrdavala se klizišta, runili se odroni, a retko koji zemljotres je prošao bez traga! Ishodište je, obrni-okreni, uvek jedno isto: u nefunkcionalnim objektima, školama koje ne zadovoljavaju sve potrebe korisnika, kućama u kojima se živi okrnjenim i napuklim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << životom, gradovima u kojima opada kvalitet života, a time i broj stanovnika.
– Ima kod nas dosta jazova koje treba premostiti. Nije samo Beograd mesto u koje treba ulagati, Srbija je puna rupa! Pojedinci za svoj kraj mogu da učine dosta – ukoliko im se pomogne, ukoliko se ne oglušimo o zahteve i molbe, i to bi trebalo adresirati na Inženjersku komoru Srbije. Ja sam u nekoliko navrata tražila i zvanično, i pismeno, i sa govornice da se havarije saniraju tako što će finansijski i na svaki drugi način, kroz konkurse i institucionalno podržati projekte lokalnih zajednica. Nije poenta da se sve radi iz Beograda nego da se delegira moć na lokalni nivo, na lokalne biroe koji su i više motivisani jer rade za komšije, porodicu i svoju ulicu, za svoj grad – kaže Branka Bošnjak, arhitekta.
Naši podaci naizled su kap u moru kada se stave u red sa podacima Ujedinjenih nacija: otprilike jedan od sedam ljudi na celom svetu (!) živi ili u nekom ćumezu ili u izbegličkom kampu. Više od 2,5 milijarde ljudi muku muči sa održavanjem čistoće, dok cela milijarda živi bez redovnog pristupa pijaćoj vodi.
Zajedno sa milionima onih koji svake godine ostanu bez doma ili bivaju preseljeni zbog neke prirodne katastrofe, sukoba, oskudice ili epidemije, brojevi laganao dolivaju ulje na vatru za ono što se zove "globalna kriza stanovanja".
Termin je skovao Kameron Sinkler, suosnivač dobrotvorne organizacije "Arhitektura za čovečanstvo" koja kroz takmičenja, radionice, obrazovne forume i partnerstva sa drugim organizacijama nudi arhitektonska i dizajnerska rešenja namenjena područjima zahvaćenim krizom (trenutno ova NVO radi na dizajnu i finansiranju obnove Šri Lanke i Indije posle cunamija 2004. godine i na regeneraciji područja zahvaćenih uraganom Katrina). Nedaće, poplave i konflikti teme su koje se svakodnevno vrte na svim servisima vesti na planeti.
Sinkler tvrdi da je tu velika uloga namenjena onima koji rade na poboljšanju življenja i uslova života – arhitektama i dizajnerima.
Poslednjih nekoliko godina "Arhitektura za čovečanstvo" angažovala je arhitekte da naprave održive projekte u oblasti dizajna za neke od najzahtevnijih zona koje su istovremeno i najveći izazov, područja nakon cunamija i uragana, ali i sidom opustošena Južna Afrika i ratom urušeni Kosmet.
Jedan od milenijumskih ciljeva Ujedinjenih nacija je da se poboljša i unapredi život 100 miliona onih koji životare po straćarama, i da ih, umesto sadašnjih jedan od sedam, do 2020. godine bude jedan od tri! Rok je 2015. godina, a ovakav cilj zahteva dubinsku promenu pristupa: niko ništa ne može sam, informacije i komunikacije su, i u ovom slučaju, sve.
Od toga što je kriza u stvari planetarna, slaba vajda za nas. Ali, ono što je vazda razgrtalo puteve ka boljem danas i vaistinu boljem sutra (po strani od predizbornih obećanja!) bila je volja da se stvari promene i želja da se ljudi pokrenu. Počev od sebe – ko želi da učestvuje i razmeni ideja sa arhitektama i inženjerima koji vraćaju svoj dug zajednici, može to da uradi onlajn na adresi www.openarchiteckturenetwork.org. Raskorak u napretku mogao bi ovoga puta da radi za nas – globalna inicijativa postoji, potrebno je samo uključiti se.
[objavljeno: ]
